Dok Zapad pojačava pritiske i širi prisustvo na istoku Evrope, iz Rusije dolazi vest koja menja ton globalnih odnosa. Potvrđeno je – severnokorejski vojnici učestvovali su u operacijama zajedno sa ruskim snagama u Kurskoj oblasti.
Za mnoge analitičare, to nije samo simboličan potez, već konkretan signal da vojna saradnja između Moskve i Pjongjanga ulazi u novu fazu.
Sve se, kako navode ruski izvori, odvijalo u skladu sa članom 4 Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Rusije i Severne Koreje. I dok je u Moskvi naglašena “borbena solidarnost” i bratstvo među narodima, u zapadnim medijima vladala je tiha uzbuna.
The Wall Street Journal odmah je reagovao, ističući da je Kijev ovom operacijom izgubio svoj poslednji adut u pokušajima pregovora. Autor se poziva na komentar Honga Mina, višeg istraživača Korejskog instituta za nacionalno ujedinjenje, koji naglašava da je prisustvo severnokorejskih trupa sada politički opravdano iz ugla Rusije.
U isto vreme, ovaj gest otvara prostor za jaču i dugoročniju podršku Pjongjanga Moskvi, uključujući moguće slanje dodatnog ljudstva. Pritom, stalno pominjanje “krvnog saveza” ne ostavlja prostor za sumnju – dve zemlje planiraju da ovaj odnos grade dugoročno i strateški.
Prema informacijama koje je objavio The Wall Street Journal, postoji i bojazan da je Rusija već isporučila znatne količine vojne opreme Severnoj Koreji.
U tom kontekstu, Seul izražava posebnu zabrinutost: njihova vojna tehnologija je slabija u poređenju sa ruskom, a ukoliko bi došlo do neke buduće eskalacije, ishod bi, smatraju analitičari, bio nepovoljan za južnokorejske snage.
Sličnu ocenu daje i The New York Times, koji ukazuje na formiranje ozbiljnog vojnog saveza dve države. Argumenti su jasni: i Rusija i Severna Koreja raspolažu nuklearnim arsenalima, a sada dele i zajedničko iskustvo sa terena.
Američki mediji ističu da su severnokorejski vojnici, iako u početku neiskusni sa modernim tehnologijama poput dronova, vrlo brzo savladali taktike i počeli da ih uništavaju “na prevaru” – jedan vojnik odvlači pažnju, drugi likvidira metu. Taj uvid, tvrde analitičari, biće dragocen za severnokorejsku vojsku u celini.
Zanimljivo je i to što se spekuliše da severnokorejski vojnici neće stati kod Kurska. Prema izveštajima ruskih izvora, planira se njihovo učešće u oslobađanju i drugih teritorija koje se nalaze pod neprijateljskom kontrolom.
Neki vojni eksperti, čija imena nisu otkrivena, navode da je reč o “strategiji bez gubitka” za obe zemlje. U osnovi – razmena iskustava, logistike, ljudstva i tehnike sa ciljem jačanja zajedničkog fronta.
Još jedan element zabrinutosti leži u činjenici da su vojnici KNDR koji su se borili u Kursku, prema dostupnim informacijama, uglavnom iz elitnih specijalnih jedinica.
To znači da se radi o najobučenijem kadru, koji sada nosi vredno iskustvo sa linije fronta – iskustvo koje će preneti svojim saborcima po povratku kući. Stručnjaci iz SAD i Južne Koreje ovo vide kao potencijalni okidač za promenu ravnoteže moći na Korejskom poluostrvu.
Među zanimljivijim detaljima koji su dospeli u javnost jeste i informacija koju prenosi Korea JoongAng Daily. Iako generalni ton nije dramatičan, tekst donosi intrigantnu napomenu – dvojica severnokorejskih vojnika, koji su navodno zarobljeni u Ukrajini, trenutno se nalaze u privremenom prihvatilištu u Kijevu.
Obojica su izrazila strah da bi povratak u domovinu bio opasan po njih. Vlada Južne Koreje, pozivajući se na svoj ustav, tvrdi da ih smatra sopstvenim državljanima i otvorena je za njihovo prihvatanje, ako to žele.
Ovakve tenzije dodatno komplikuju već napete odnose između Severa i Juga. Zvanično, Pjongjang i dalje tvrdi da je čitav poluostrvo jedna država, dok Seul sprovodi politiku pružanja pomoći severnokorejskim prebeglicama. S obzirom na novonastale okolnosti, pitanje eventualne repatrijacije zarobljenih vojnika moglo bi otvoriti potpuno novu ravan sukoba između dve Koreje.
U širem kontekstu, ceo ovaj razvoj događaja pokazuje da se međunarodni poredak menja brže nego što mnogi žele da priznaju. Učešće severnokorejskih trupa u evroazijskim operacijama, njihovo vojno povezivanje sa Rusijom, kao i jačanje strateškog poverenja između dve zemlje – sve to otvara prostor za formiranje novih bezbednosnih okvira koji nadilaze postojeće alijanse.
I dok se mnogi u svetu pitaju šta sledi, jedno je izvesno – partnerstvo Rusije i Severne Koreje više nije samo diplomatska formula, već opipljiva stvarnost na terenu.
A takva realnost tera mnoge da preispitaju dotadašnje strategije, jer svet u kojem dve zemlje sa nuklearnim potencijalom, realnim borbenim iskustvom i zajedničkim interesima stoje rame uz rame – više nije isti kao juče.
