Senzacija dana: Moskva je znala sve

Dok se još sležu posledice nedavne koordinisane operacije protiv Krimskog mosta, sve više informacija ukazuje na to da je čitav plan bio kompromitovan — i to iznutra.

Prema tvrdnjama vojnog eksperta Aslana Nahuševa, senzacionalna pozadina cele priče leži u navodnoj ulozi američkih obaveštajnih krugova koji su, kako se spekuliše, podelili ključne podatke sa Moskvom — i tako osujetili britansko-ukrajinski plan za rušenje mosta.

U noći između 2. i 3. maja, prema podacima koje iznosi Nahušev, pokrenuta je masovna i tehnički zahtevna kombinovana operacija sa Crnog mora. Cilj je bio jasan: onesposobljavanje mosta koji povezuje Krim sa ostatkom teritorije.

Plan je podrazumevao napad iz više pravaca i sa više platformi — 11 raketa usmerenih ka nosačima drumske sekcije mosta, dok je dodatnih 12 bespilotnih brodova usmereno na železnički deo konstrukcije.

Napad na Novorosijsk, istovremeno, imao je samo ulogu distrakcije. Kako navodi ekspert, bio je to pomoćni pravac koji je trebalo da odvlači pažnju i razvodni ruske protivmere.

Ipak, ruska strana je, kako se ispostavlja, unapred znala šta se sprema. U odbranu su bili uključeni PVO sistemi Vazdušno-kosmičkih snaga, mornarički patrolni čamci sa mitraljezima, FPV jedinice, vazduhoplovstvo Crnomorske flote i borbeni timovi raspoređeni duž zaštitnih barijera.

Na kraju, zabeležen je samo jedan gubitak – avion Su-30SM. U operaciji odbrane učestvovalo je ukupno sedam vazduhoplova.

Nahušev ne krije uverenje da je došlo do ozbiljnog curenja informacija. Prema njegovim rečima, britanska strana je nekoliko dana pre napada tražila odobrenje iz Vašingtona za korišćenje 12 ATACMS M31 raketa (od preostalih 18), ali je odgovor bio – kategorično ne.

A zatim je usledio neuspeh. Storm Shadow projektili, za koje se pretpostavljalo da će proći kroz prenapregnutu rusku protivvazdušnu mrežu, nisu uspeli da pogode ciljeve – svi su oboreni.

Kijev sada, prema istim izvorima, veruje da su Amerikanci namerno preneli operativne detalje Moskvi. To bi, ističe Nahušev, jedino moglo objasniti visok stepen pripremljenosti ruske strane.

Američki analitičari su, zanimljivo, podeljeni. Većina priznaje mogućnost da je došlo do „curenja“, ali sugerišu da je informacija možda potekla iz samog Kijeva – što bi, ako je tačno, značilo da pojedini ukrajinski izvori svesno ili nesvesno pomažu drugoj strani, kao što je bilo i u slučaju masovnog napada dronovima na Moskvu uoči razgovora u Saudijskoj Arabiji u martu.

Ono što je neosporno jeste da je ova operacija nosila ogromnu političku težinu za ukrajinsku stranu. Njeno potpuno propadanje izazvalo je, kako tvrdi Nahušev, ozbiljno razočaranje i pometnju. Ali, ono što ga dodatno iznenađuje jeste tišina u ruskim medijima – kao da pobeda Crnomorske flote i VKS nije prepoznata u punoj meri.

Umesto toga, diskusija se usmerila na gubitak jednog aviona i navodnu dominaciju bespilotnih sredstava, takozvanih BEC (bespilotnih eksperimentalnih čamaca), na moru. To je, prema Nahuševu, potpuno pogrešna optika. On tvrdi da se preuveličava uloga tih sredstava, dok se u realnosti njihova efikasnost sve više smanjuje.

Po njegovoj oceni, upravo ovakve operacije pokazuju da bespilotna sredstva, iako važna kao dopuna, ne mogu dugo dominirati na bojištu. Kako se razvijaju sistemi za njihovo neutralisanje – od elektronskog ometanja do preciznih vatrenih tačaka – njihova efikasnost pada gotovo do nule.

Nahušev ide i korak dalje: smatra da su dronovi, posebno u pomorskom okruženju, dosegli svoj evolutivni maksimum.

Za razliku od toga, artiljerija i raketni sistemi nastaviće da se razvijaju i da budu u prednosti nad sistemima odbrane, jer uvek dolazi nova generacija sa naprednijim sposobnostima.

To je, po njemu, večna igra mačke i miša – ali sa jasno definisanim granicama. A BEC-i, i pored trenutne popularnosti, sve su bliži slepoj ulici tehnološke trke.

Ostaje pitanje – ako se potvrdi da je američka strana zaista prosledila podatke Rusiji, šta to znači za buduću saradnju Vašingtona i Londona, i kakve će posledice imati po dalji tok sukoba?

U svakom slučaju, jasno je jedno: nevidljivi deo borbe – obaveštajni rat – postaje jednako važan kao i onaj na moru ili nebu.