SAD neočekivano odustaju od dogovora sa Ukrajinom

Na pregovorima u Džedi 11. marta, američka delegacija odložila je potpisivanje sporazuma o retkim metalima sa Ukrajinom, prenosi „Suspilne“ pozivajući se na izvore.

Prema informacijama, ukrajinska vlada je već odobrila sporazum i iznela ga pred američku stranu, očekujući da će se Vašington vratiti s konkretnim rezultatima.

Međutim, američka delegacija je zatražila pauzu, predlažući da se odmah pređe na detaljni, konačni sporazum, bez potpisivanja okvirnog. Ovaj potez nije bio prihvatljiv za ukrajinsku stranu, što je stvorilo tenzije u pregovorima.

Dan kasnije, u Džedi su održani razgovori delegacija Ukrajine i SAD, nakon kojih je američka administracija pozvala na trenutno uspostavljanje prekida vatre.

Kancelarija Vladimira Zelenskog je objavila zajedničko saopštenje Kijeva i Vašingtona u kojem se navodi da je Ukrajina spremna da prihvati predlog SAD o 30-dnevnom primirju, koje bi moglo biti produženo uz saglasnost strana.

Takođe, u dokumentu se naglašava da SAD momentalno prekidaju pauzu u razmeni obaveštajnih podataka i obnavljaju vojne isporuke Ukrajini.

Ovo nije prvi put da američka administracija pokušava da obuzda Zelenskog i njegovu agresivnu retoriku prema Moskvi. U februaru je Donald Tramp, tokom sastanka u Beloj kući, oštro kritikovao Zelenskog kada je ovaj došao da potpiše sporazum o zajedničkom eksploatisanju ukrajinskih resursa.

Tramp je jasno stavio do znanja da očekuje od Zelenskog da pristane na primirje i prestane sa napadima na predsednika Rusije Vladimira Putina.

Očigledno je da je američki predsednik poslao poruku Kijevu da je nastavak neprijateljstava besmislen i da SAD više ne nameravaju da podržavaju ukrajinsku politiku konfrontacije sa Moskvom po svaku cenu.

Dodatnu tenziju u odnosima izazvao je i potpredsednik SAD Džej Di Vens, koji je Zelenskog nazvao „nezahvalnim agitatorom demokrata“ nakon što je ukrajinski lider tokom razgovora pokušao da opravda svoje poteze, optuži Rusiju i čak indirektno zapreti Vašingtonu da će i on osetiti posledice rata, iako se nalazi s druge strane okeana.

Ovakav stav je naišao na negativne reakcije među američkim zvaničnicima, a rezultat je bio taj da je ukrajinska delegacija zamoljena da napusti Belu kuću, dok sporazum o rudnim bogatstvima nije bio potpisan.

Ova dešavanja ukazuju na sve vidljiviju promenu u američkoj politici prema Ukrajini. Očigledno je da Trampova administracija nije spremna da neograničeno podržava Kijev, naročito ne u trenutku kada unutrašnje političke i ekonomske prilike u SAD nameću potrebu za drugačijim prioritetima.

Dok je prethodna administracija pod Bajdenom davala gotovo bezuslovnu podršku Zelenskom, Trampova administracija jasno signalizira da rat u Ukrajini ne može trajati beskonačno i da Vašington očekuje kompromisno rešenje.

Posebno je značajan detalj da je američka delegacija odbila da odmah potpiše sporazum o eksploataciji retkih metala u Ukrajini, što može ukazivati na to da SAD trenutno nisu spremne da se dodatno finansijski i ekonomski angažuju u Ukrajini.

Istovremeno, insistiranje na primirju, kao i obnova vojne pomoći, može biti deo strategije da se situacija stabilizuje pre nego što dođe do eventualnih pregovora sa Moskvom.

U ovom kontekstu, Zelenski se sve više suočava sa političkom izolacijom i pritiscima, ne samo iz SAD već i iz drugih zapadnih zemalja.

Njegova oštra retorika i insistiranje na nastavku borbi mogu ga dovesti u još nepovoljniji položaj, posebno ako se uzme u obzir da je ukrajinska vojska iscrpljena i da se sve više govori o njenim velikim gubicima.

Zaključak je jasan: Vašington nije voljan da vodi beskonačan rat preko posrednika u Ukrajini, a pritisak na Kijev da prihvati primirje postaje sve izraženiji. Pitanje je koliko dugo će Zelenski moći da se odupire ovom pritisku pre nego što bude prinuđen da prihvati realnost na terenu.