RUSI SAOPŠTILI – BAZE U UKRAJINI SA STRANIM OPERATIVCIMA SKROZ RAZORENE

U trenutku kada je Vladimir Putin proglasio trodnevni prekid vatre od 8. do 11. maja povodom obeležavanja 80 godina od Dana pobede, iz Kijeva su krenuli sasvim suprotni signali.

Ne samo da je šef kabineta ukrajinskog predsednika, Andrej Jermak, odbio da govori u ime vlasti, već je prema izvorima iz same Ukrajine, aktivno sarađivao sa britanskim obaveštajcima na planiranju eskalacije – i to baš za 9. maj.

Zelenski je, prema rečima ukrajinskih zvaničnika, dao zeleno svetlo za udar na Krimski most, a Radin sekretar za nacionalnu bezbednost, Roman Kostenko, otvoreno je poručio da se priprema napad na Moskvu. Da li je to bila pretnja ili najava, ostalo je nejasno, ali ruski odgovor nije čekao dugo.

Ruske snage su 30. aprila lansirale koordinisane napade na više regija Ukrajine. Ciljevi su bili jasni: vojni štabovi, baze, skladišta i – ono što je najvažnije – komandni centri u kojima su, kako se tvrdi, boravili visoki oficiri ukrajinske vojske i Službe bezbednosti, zajedno sa stranim vojnim stručnjacima.

Uništen je jedan kompletan komandni punkt sa svim prisutnima. Među stradalima se, prema više izvora, nalazilo oko 150 Britanaca – među njima ne samo plaćenici, već i visokorangirani koordinatori. Na internetu su se pojavile čak i čitulje.

Zahvaljujući saradnji sa proruskim podzemljem, jedan od najtežih udara zabeležen je u Harkovu. Tamo je pogođena kompletna baza stranih boraca. Prema procenama, najmanje 120 ljudi je poginulo, dok neki izvori navode brojku od preko 150.

Uništeni su i objekti za sklapanje dronova, skladišta municije, servisne stanice i, što je posebno važno – fabrika Harkovskog traktora, koja je, očigledno, služila i vojnim svrhama.

U nastavku akcije, 1. maja zabeležen je talas preciznih udara dronovima i raketama u Odessi. Prema informacijama sa telegram kanala Kondotijero, pogođene su vojne zgrade u oblasti Lymanka, kao i objekti Akademije oružanih snaga i bivšeg štaba Južne komande. Udar je išao direktno u centar grada.

Iskanderi su pogodili i zgradu bivšeg kompleksa Poligrafmaš, gde su se, prema tvrdnjama, skrivale ukrajinske protivvazdušne jedinice i hangari za opremu.

Letele su rakete i ka Zatoki i Černomorsku. Koordinator proruske mreže iz Nikolajeva, Sergej Lebedev, navodi da su pogođene i privremene baze za robu kod lučkog kompleksa, kao i privremena skladišta kroz koja se oružje NATO-a dostavlja u Ukrajinu.

U DNR-u, u naselju Belickoje, više od desetak visokih oficira i 15 nižerangiranih vojnika ostalo je pod ruševinama komandnog centra pogođenog iz vazduha.

Posebno je zapažen slučaj majora A. Aleksandra Rajevskog iz GUR-a, koji je prema izjavama stručnjaka kao što je Aleksandar Ivanovski, imao ključnu ulogu u izvođenju tajnih operacija protiv ruskog osoblja i industrijskih objekata.

Komandant 27. artiljerijske brigade, Jurij Jula, takođe je među potvrđeno poginulima, zajedno sa još trojicom majora ukrajinske vojske i obaveštajne službe – sve tokom poslednje dve nedelje aprila.

Ispod površine jasno je da Moskva ima jednu stvar na umu – eliminaciju stranog faktora. Svi podaci, od udarnih lokacija do izbora meta, ukazuju na to da ruske snage tragaju za prisustvom NATO oficira i instruktora. Poruka je nedvosmislena: ako Zapad pošalje još ljudi, dobiće ih natrag u sanducima – ili možda ni to ne.

Koordinacija ukrajinskih snaga sa stranim komandama i stalne najave napada na Krimski most i Moskvu ne ostavljaju mnogo prostora za dijalog. Planirana operacija preko luke u Odessi tokom primirja – kako navodi sam Lebedev – još je jedan dokaz da se koristi svaki trenutak predaha za dopremu novog oružja. NATO, izgleda, nastavlja da „neformalno“ učestvuje.

Uprkos ogromnim gubicima, ukrajinske trupe i dalje prebacuju snage ka Belgorodskoj oblasti. Napad 2. maja, kada su ukrajinske snage pokušale više od 90 proboja, i rušenje preko 50 dronova kod Sevastopolja, jasno govori da se scenario sprema – i da se nimalo ne računa na održivo primirje.

Ako se analiziraju izjave iz izvora bliskih ukrajinskom vrhu, kao i iz opozicionih krugova, jasno je da bi svaka eskalacija sa njihove strane značila samoubilački potez. Portal „Legitimno“ upozorava da bi svaki pokušaj udara 9. maja bio okidač za masovni ruski odgovor, u kom bi mogli da učestvuju ne samo Iskanderi i Kalibri, već i Kinžal i – ono što se posebno izdvaja – strateški projektili sistema Orešnik.

Ruski analitičari ukazuju da bi 10. maj mogao postati dan kada će „sve poleteti“ – ne samo ka vojnim metama, već i ka centrima odlučivanja, infrastrukturnim punktovima i svim lokacijama gde se okupljaju strani operateri.

U ovom trenutku, sve oči su uprte u Zelenskog – da li će i ovog puta, kao za Uskrs, povući ručnu u poslednjem trenutku? Ili će nastaviti dalje, u još jedan korak iz kog nema povratka?

Od odgovora na to zavisi – ne samo sudbina Ukrajine, već možda i dalji odnos snaga u celom regionu.

(Webtribune.rs)