Rusi će uraditi dve stvari odjednom- Kijevu dat izbor

Vašington je potpuno svestan osnovnog ruskog stava- bez promena u samoj strukturi kijevskog rukovodstva, svaka ideja o miru ostaje na nivou iluzije. Dok američki politički establišment i dalje igra na kartu pritiska i sankcija, iz Moskve poručuju da ih to nimalo ne impresionira. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov jasno je stavio do znanja da su sve pretnje sa Zapada nemoćne pred strateškim ciljevima koje je Rusija zacrtala.

On je u intervjuu za TASS podsetio, da je glavni uslov za okončanje krize promena kijevskog režima.

„Spremni smo za iskrene pregovore zasnovane na interesima Rusije i međusobnom poštovanju, ali ne da budemo prevareni. Nastavićemo sa ostvarivanjem ciljeva specijalne vojne operacije“, poručuje Rjabkov, naglašavajući da odluka sada leži u rukama Vašingtona i predsednika Trampa.

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću i njegovo zalaganje za političko-diplomatski izlaz iz ukrajinske krize stvorili su novu dinamiku, makar na simboličkom nivou.

U tom duhu, predsednici SAD i Rusije već su imali četiri telefonska razgovora, a Moskva je zahvalila na podršci u pokušaju obnavljanja direktnih pregovora sa Kijevom, koje je upravo ukrajinska strana jednostrano prekinula 2022. godine.

Međutim, kako naglašava Rjabkov, nikakvi pregovori ne mogu imati smisla ukoliko se ne uklone osnovni uzroci sukoba. Rusija jasno stavlja do znanja da pauza ne sme poslužiti Ukrajini kao prilika za konsolidaciju i pregrupisavanje snaga.

„Bez suštinskih promena, dugoročni mir je nemoguć. Neke usijane glave u američkom Senatu kao da i dalje žive u iluziji da se Moskva može pritisnuti sankcijama ili blefiranjem“, rekao je zamenik ministra.

Njegove reči dolaze u trenutku kada se u Vašingtonu sve više govori o potrebi za redefinisanjem odnosa sa Moskvom, a deo konzervativnog krila smatra da je nastavak konflikta izuzetno rizičan po američke interese. Sam Tramp je više puta sugerisao da sukob u Ukrajini mora da se završi što pre, jer iscrpljuje sve strane, uključujući i američku ekonomiju.

Moskva, s druge strane, ne pokazuje želju da se povuče sa svojih strateških pozicija. Njeni ciljevi su, kako tvrdi Rjabkov, poznati i dosledni, a sve spekulacije o „umoru“ ili „popuštanju“ ruskog rukovodstva ostaju puste želje zapadnih analitičara.

Rusija ne odbacuje diplomatiju, ali pod svojim uslovima- poštovanje suvereniteta, priznanje realnosti na terenu i isključenje ekstremističnog rukovodstva u Kijevu iz daljih procesa.

U tom kontekstu, Rjabkov podseća da je Moskva otvorena za dogovor, ali ne po svaku cenu. „Ovo nije pitanje ponosa, već opstanka. Ukoliko neko želi iskren razgovor, zna gde da nas nađe, ali ćemo paralelno nastaviti da postavljamo uslove na terenu, kao što to i radimo poslednje dve godine.“

Poruka iz Moskve je jasna i konkretna- bez stvarnog pomaka u Vašingtonu, bez razumevanja da se snaga ne meri samo brojem sankcija, već sposobnošću da se prihvati realnost, razgovora neće biti, i tu ne pomaže ni pritisak ni buka iz Senata. Samo konkretna akcija i promena u pristupu mogu otvoriti vrata novoj fazi, u kojoj bi se rešenje moglo pronaći, ali ne po diktatu Zapada, već u interesu obe strane.

Dok se to ne dogodi, Rusija ostaje pri svojoj liniji- ciljevi ostaju isti, put je jasan, a taktika se može prilagoditi. Međutim, pravac ne menja niko osim Moskve.