“Rezervisanje” parkinga na srpski način: Čuvanje mesta stolicom ili kofom……

Neko parkira tri automobila ispred zgrade, a vi nemate mesto ni za jedan. Nema ljutnje jer je zakon u slučaju parking mesta kao javne površine jasan – ko pre stigne, parking mesto je njegovo.

S druge strane, svaki pokušaj da parking mesto sačuvate postavljanjem neke “prepreke” ili natpisom “zabranjeno parkiranje”, zapravo je – protivzakonit, piše Blic.

Bojler kao čuvar parkinga

Mnogobrojne dileme gde je i kako dozvoljene parkiranje, aktuelizovao je i poslednji slučaj Nišlijke koja ulaz ispred roditeljske kuće “čuva” bojlerom koji je lancem vezan za dvorišnu ogradu, tvrdeći da nema mesta da parkira sopstveni automobil, “pošto komšije parkiraju svoja vozila upravo tu, iako imaju sopstvena dvorišta”.

Kako tumače saobraćajci, u ovom slučaju je očigledno u pitanju zagrađivanje, a u vezi toga član 66. Zakona o bezbednosti saobraćaja (ZBS) kaže da “parkiranje ispred kolskog ulaza nije dozvoljeno”, odnosno ne sme se parkirati tako da neko drugi bude onemogućen da prođe svojim vozilom.  

Rešenje problema nedostatka ili zauzimanja parkinga, međutim, nije u postavljanju raznih fizičkih prepreka poput čunjeva, stolica, merdevina, paleta, kofica, kantica ili bojlera, čega su prepune saobraćajnice svih većih ili manjih mesta u Srbiji, pa čak ni u pisanju upozorenja da je tu “zabranjeno parkiranje”. Naime, na taj način i sami kršite zakon.

Privatna oznaka “Zabranjeno parkiranje” zakonski nema nikakvu težinu

Oznaku “zabranjeno parkiranje”, najčešće ispisanu sprejom ili farbom, možete videti u gotovo svakoj beogradskoj ulici, a u glavnom gradu se još prepričava slučaj natpisa na kapiji jednog dvorišta: “Ne parkiraj, zvaću ženu i kćerku”.

Originalno i šaljivo ali, zapravo, bez ikakve težine.

“Svi ti natpisi kojima neko „zabranjuje parkiranje“ nemaju nikakvo zakonsko značenje. U Beogradu, na primer, da bi takva oznaka zaista i važila, morate da dobijete dozvolu od Sekretarijata za saobraćaj, a u drugim gradovima od nadležnih odeljenja za saobraćaj te lokalne samouprave. Tek ako vam ta dozvola bude izdata, to parking mesto postaje samo vaše za parkiranje, a ujedno je i zabrana drugima da tu parkiraju. Inače, po ZBS je zabranjeno parkiranje i ispred sopstvene garaže jer time zagrađujete ulaz i tu u smislu zabrane parkiranja ispred kolskog ulaza važi pomenuti član 66. ZBS”, objašnjavaju sagovornici Blica iz saobraćajne policije.

Upozoravaju, s druge strane, da svaki samovoljno iscrtan natpis “ne parkiraj” ili nelegalno nabavljen saobraćajni znak sa istom porukom, predstavlja prekršaj za koji možete biti kažnjeni.

Stanari zgrada ne mogu da ograđuju prostor za parking, a parking ispred privatne kuće je javna površina

Ista pravila važe i za stanare stambenih zgrada. Oni ne mogu sami da određuju gde je parking dozvoljen i ne mogu svojevoljno da ograđuju prostor, jer time krše zakon.

“Kada se radi o privatnim kućama, nema mnogo razlike od parkiranja ispred zgrade. Naime, parking mesto ispred kuće, koje se nalazi van pripadajuće površine placa na kome je privatna kuća, smatra se parkiranjem na javnoj površini i dozvoljeno je svima sem, kako je već objašnjeno, ako se time zagrađuje prolaz drugom vozilu. Samo je parking mesto u dvorištu kuće privatni i lični prostor”, preciziraju saobraćajci.

Posebna priča su slučajevi da neko sebi želi da “rezerviše” mesto na javnom, obeleženom parkingu postavljanjem prepreka.

“Ukoliko na obeleženom parking mestu, bez obzira da li se ono plaća ili ne, pronađete bilo kakav predmet poput čunja, stolice i slično, to nije nikakva rezervacija, nego bespravno zauzimanje javne površine. Isti predmet možete ukloniti ili pozvati komunalnu policiju kako bi predmet uklonili, a počinioca kaznili. Rezervisano parking mesto je samo ono na kome je žutom bojom napisano latinično slovo R i za rezervaciju, koja se plaća na mesečnom nivou, je potrebna dozvola nadležnog odeljenja za saobraćaj lokalne samouprave, a zakup se plaća lokalnom parking servisu ili komunalnom preduzeću koje je zaduženo za tu delatnost”, jasni su komunalni policajci.

Dozvoljeno je i na trotoaru, ali pod ova tri uslova

Postavlja se onda pitanje gde u stanju hroničnog nedostatka regularnog parkinga u svim urbanim sredinama i navedenih zakonskih prepreka, ostaviti svog četvorotočkaša a da to bude po propisu?

Prva, a mnogi kažu i iskonska dilema, jeste da li automobilom imate pravo da zauzmete trotoar?

ZBS kaže da je “trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka”.

Upravo odrednica prvenstveno a ne isključivo dozvoljava parkiranje na trotoaru ali, kako je propisao ZBS, samo pod jasno određenim uslovima:

• ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom
• ako ostaje slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara
• ako taj prolaz nije uz ivicu kolovoza

Kada se može parkirati na kolovozu

Šta se dešava sa parkiranjem na kolovozu i kada je ono dozvoljeno?

Prema odredbama o parkiranju iz člana 64. ZBS, vozač koji parkira vozilo na javnom putu u kojem se saobraćaj odvija u oba smera, dužan je da ga parkira neposredno uz desnu ivicu kolovoza, osim kada se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge šine.

Na javnom putu na kome se saobraćaj odvija samo u jednom smeru, vozač sme da parkira vozilo uz desnu ili levu ivicu kolovoza, dok na mestima koja se nalaze na sredini kolovoza, vozač može da parkira automobile samo ako su ta mesta obeležena saobraćajnim znakom kao mesta za parkiranje.

I sve to važi za parkiranje na kolovozu u naseljenim mestima, dok takođe po članu 64. ZBS “na javnom putu van naselja vozač koji parkira vozilo dužan je da uvek kada za to postoji mogućnost, parkira vozilo van kolovoza”.

Gde je sve parkiranje zabranjeno

S druge strane, spisak gde je sve zabranjeno parkiranje i zaustavljanje vozila drastično je duži, a sva mesta gde nije propisno da ostavite parkiranog četvorotočkaša označena su odredbama člana 66. ZBS:

• na pešačkom prelazu i na prelazu biciklističke staze preko kolovoza kao i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od tih prelaza,
• na prelazu puta preko železničke pruge, odnosno tramvajskih šina i na rastojanju, odnosno odstojanju manjem od pet metara od prelaza, kao i u blizini železničke pruge, odnosno tramvajskih šina, ako se time sprečava saobraćaj vozila koja se kreću po šinama,
• na raskrsnici i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od najbliže ivice poprečnog kolovoza,
• u tunelu, u podvožnjaku, u galeriji, na mostu, na nadvožnjaku,
• u blizini vrha prevoja ili u krivini gde je preglednost puta nedovoljna ili se obilaženje vozila ne može izvršiti bez opasnosti,
• na delu puta gde bi širina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdužne linije na kolovozu, suprotne ivice kolovoza ili prepreke na putu bila manja od tri metra,

• na mestu na kome bi zaklanjalo saobraćajni znak,
• na biciklističkoj stazi, odnosno traci,
• na stajalištu za vozila javnog saobraćaja i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od 15 metara ispred i iza oznake na kolovozu kojim je stajalište označeno,
• na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene, osim ako je to dozvoljeno saobraćajnim znakom,
• iznad priključka na vodovodnu mrežu i ulaza u kanalizaciju ili drugu mrežu komunalnih službi,
• na mestu na kome bi se onemogućio pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom već parkiranom vozilu,
• na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom, i ako na trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara, koji ne sme biti uz ivicu kolovoza,
• na pešačkoj stazi, odnosno na delu trotoara koji je namenjen za kretanje lica sa posebnim potrebama,
• na trgovima, na pešačkoj zoni i protivpožarnom putu,

• na pristupnoj saobraćajnici, kolskom prolazu između stambenih zgrada, odnosno prolazima u blokovima naselja,
• na saobraćajnicama van uličnih parkirališta koje povezuju parking prostore i stambene zgrade sa drugim saobraćajnicama,
• na kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade, dvorišta ili garaže,
• na saobraćajnoj traci za uključivanje, isključivanje, zaustavnoj traci, saobraćajnoj traci za vozila javnog prevoza i tramvajskoj baštici,
• na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu obeleženo kao mesto za parkiranje za vozila za osobe sa invaliditetom, ako na vozilu ne poseduje odgovarajuću oznaku,
• na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu označeno kao mesto rezervisano za vozila određenih korisnika, kada vozilo kojim upravlja ne pripada tim vozilima,
• na površinama na kojima je saobraćajnim znakom zabranjen saobraćaj vozila.

IZVOR: B92