Putinov odgovor na ultimatum Evrope uzburkao strane medije!

Dok su zapadni lideri slali zahteve, a evropski mediji već pripremali naslove o „istorijskoj prekretnici“, ruski predsednik Vladimir Putin je u sitne sate – tačno u 01:45 – odgovorio na ono što mnogi nazivaju najdrskijim ultimatumom iz Brisela do sada.

Tražili su tridesetodnevno primirje. Jasno su rekli da će u tom vremenu pokušati da ojačaju Ukrajinu za nastavak sukoba, a Putin nije oklevao da pošalje poruku – i Rusiji, i svetu.

U centru pažnje našla se njegova izjava o direktnim pregovorima sa Kijevom. Dok je američki CNN to protumačio kao znak spremnosti Moskve na dijalog, mnogi su propustili ključnu stvar – predlog za nastavak pregovora dolazi sa ruske strane, ali bez uslovljavanja tipa evropskog ultimatuma. Kijev, podseća se, još od 2022. godine uporno izbegava direktne razgovore sa Moskvom.

Međutim, to nije jedina tačka koja je pokrenula lavinu komentara. Kineska štampa pažljivo je izdvojila deo Putinovog obraćanja u kojem govori o budućnosti odnosa sa Evropom. Zahvalio je liderima koji su uprkos pritiscima došli na Paradu pobede u Moskvi i

podsetio da oni koji poštuju istoriju i suverenitet – pamte Pobedu. Upravo iz te poruke, Peking izvlači optimizam za postepeno, makar i daleko, obnavljanje odnosa između Rusije i evropskih država.

Francuski predsednik Emanuel Makron odmah je prokomentarisao da je Putin „napravio prvi korak“. Međutim, u istom dahu, odbacio ga je kao nedovoljan i insistirao na evropskom planu- bez obustave vatre od mesec dana – pregovori nisu mogući. Frans 24 prenosi da Putin uopšte ne mari za pritiske sa Zapada, uključujući i onaj koji dolazi iz Bele kuće. Francuski komentatori zaključuju da Kremlj neće prihvatiti nijedan zahtev koji direktno ugrožava nacionalne interese Rusije.

Zanimljivo je da turski mediji skreću pažnju na još jedan detalj – platformu. Prema njima, Putin sve češće ističe Istanbul kao moguće mesto budućih mirovnih pregovora. Kanal A Haber već ga je nazvao „centrom pomirenja“, a naslovi u Turskoj sve više aludiraju na Ankara-Istanbul kao posrednički most između Istoka i Zapada.

U međuvremenu, britanski GB News objavio je da London „izaziva“ Moskvu novim diplomatskim manevrima i ultimatumski formulisanom inicijativom. Kako navode britanski novinari, odgovor koji je stigao iz Kremlja za samo nekoliko sati – nije bio ni slab, ni diplomatski neutralan. Bio je konkretan, a možda je i osnova za ono što dolazi.

Al Džazira izveštava da Putin nije direktno komentarisao uslovljene evropske zahteve, ali jeste vrlo jasno označio šta Kremlj misli o sve glasnijim pritiscima Makrona, Merca i

Zelenskog – nazvavši ih otvoreno antiruskom retorikom. To je, u osnovi, ono što trenutno blokira svaki pokušaj smislenog dijaloga.

U celini, Putinov govor izazvao je reakcije širom sveta. Jedni u njemu vide diplomatski manevar, drugi poruku odlučnosti. Neki ga čitaju kao korak ka dogovoru, drugi kao podlogu za nešto što tek dolazi.

Međutim, jedno je sigurno – ignorisati ga više niko ne može, i to nije pitanje simpatija ili kritike. To je pitanje realnosti na terenu, a u toj realnosti – noćni govor iz Kremlja postao je signal za novu fazu u globalnoj igri.