Dok se pažnja sveta često okreće događajima izvan Kremlja, Vladimir Putin ne izbegava ni ona pitanja koja se tiču same srži političke budućnosti Rusije – pitanja naslednika.
U najnovijem intervjuu sa novinarom ruske državne televizije VGTRK, Pavlom Zarubinom, predsednik Rusije otkrio je da o toj temi razmišlja „stalno“, ali je podvukao da konačnu reč neće imati ni on, ni političke elite, već – građani Rusije.
„Postoje izborne tehnologije, postoje administrativni resursi, to je istina“, rekao je Putin, ali odmah dodao: „Ali ako čovek nema poverenje naroda, ništa ozbiljno neće moći da ostvari.“ Pitanje naslednika, kaže, mora biti rešeno na način koji ne potresa sistem. I da, razmišlja o tome – stalno.
Ne krije da procenjuje potencijal raznih pojedinaca. „Svih“, kako kaže, ali insistira da mora postojati više kandidata kako bi ljudi mogli da biraju. „Pojedinci koji mogu da zadobiju poverenje građana zemlje.“
Ova izjava dolazi u trenutku kada su razgovori o budućnosti Rusije sve prisutniji i u domaćoj i u stranoj javnosti. I dok je 2021. godine izbegavao da odgovara na slična pitanja – tada novinarki CNBC-a Hedli Gembol – tvrdeći da bi takva tema destabilizovala situaciju, danas deluje otvorenije. Ipak, ni sada ne nudi konkretna imena, niti pokazuje da favorizuje bilo koga javno.
Njegov dugogodišnji portparol Dmitrij Peskov više puta je ponavljao da će o budućem predsedniku odlučiti isključivo građani Rusije. „Biće to onaj za koga Rusi budu glasali“, rekao je Peskov iste te 2021. godine, ali je i tada nagovestio mogućnost da će Putin u nekom trenutku imati „svoje preferencije“ i da će „sigurno nekoga preporučiti“.
Ništa manje odlučno nije govorio ni krajem 2024. kada je izjavio: „Isto kao i Putin. U svakom slučaju, onaj za koga glasate. Izbor je vaš.“
Putin, koji je na vlasti već više od dve decenije, pet puta je pobedio na predsedničkim izborima: prvi put 2000. godine sa 51,95%, zatim 2004. sa 71,31%, 2012. sa 63,6%, 2018. sa 76,69%, da bi 2024. godine osvojio rekordnih 87,28% glasova.
U međuvremenu, 2020. godine, izmenjeni su amandmani na Ustav koji su mu omogućili da se ponovo kandiduje. Njegov trenutni mandat ističe 7. maja 2030. godine.
Ove brojke, ali i sam način na koji Putin pristupa temi, govore u prilog jednoj stvari – kontrola nad tranzicijom vlasti u Rusiji biće pažljivo tempirana, vođena logikom stabilnosti, a ne naglim zaokretima.
On ne insistira na imenovanju naslednika, niti najavljuje povlačenje. Njegova poruka, međutim, ima jasnu strukturu: legat mora biti očuvan, ali uz legitimitet narodne podrške.
I baš u toj poruci krije se suština njegovog političkog stila. Nema dramatike, nema naglih rezova. Kremlj funkcioniše u duhu postepenosti. A kada bude došlo vreme da se otvori pitanje naslednika na ozbiljniji način – biće to, kako Putin poručuje, u atmosferi stabilnosti.
Ne pod pritiskom pitanja iz inostranstva. Ne pod reflektorima spekulacija. Već unutar sistema koji funkcioniše po sopstvenim pravilima.
Da li je to poruka da naslednik već postoji, ali ga još nije vreme imenovati? Ili da tek treba da se pojavi neko ko će moći da ponese težinu takvog nasleđa? Ostaje da se vidi. Do tada – jedan krug je zatvoren, ali sledeći još nije ni nacrtan.
