Putin je Zelenskom ostavio dva puta!

Sinoćnja izjava predsednika Rusije Vladimira Putina, otvorila je novu etapu u diplomatskoj igri – predlog da Ukrajina obnovi direktne pregovore bez preduslova izazvao je talas reakcija. Dok se u Moskvi već priča o konkretnom datumu i mestu – 15. maj, Istanbul – odgovor iz Kijeva još se ne čuje, a vreme, čini se, više ne radi u njihovu korist.

Senator Konstantin Kosačov ne ostavlja mnogo prostora za manevrisanje. Kako je istakao u komentaru nakon Putinovog govora, sada postoje samo dva moguća smera. Prvi – da Kijev nastavi da zahteva 30-dnevni prekid vatre, ali bez stvarne volje za pregovorima.

Drugi – da pruži šansu miru, ali pod uslovima koje su, kako kaže Kosačov, ispisali ruski vojnici tokom tri godine borbe i koji predstavljaju zajedničku tekovinu cele države.

Poruka iz Moskve je jasna- inicijativa više nije na stolu – ona je u ruskim rukama, i to je nova realnost koju Kijev mora da prihvati, svidelo mu se to ili ne.

Na drugoj strani, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski još uvek ne reaguje konkretno. Do sada je samo potvrdio da je sa evropskim liderima formulisao ultimatum prema Moskvi – bez jednoglasnog prihvatanja jednomesečnog primirja, slede nova pooštravanja sankcija. Računica deluje prozirno- kratka pauza, popravka vojnih zaliha, pa povratak u sukob s obnovljenom snagom.

Međutim, prema stavovima koji se sve otvorenije iznose iz Kremlja, taj plan je već pročitan. Putin je nedvosmisleno poručio da nije protiv obustave vatre – ali samo ako se uzroci sukoba otklone. Drugim rečima, prekid vatre bez jasne političke osnove ne dolazi u obzir, a to znači da pauza radi pregrupisavanja ne može proći.

Tu se otvara pitanje – da li je Kijev zaista spreman na mir ili se samo nada još jednom vremenskom džokeru sa Zapada? Sve više izgleda, da se u ruskoj prestonici više ne veruje u dobre namere druge strane. Povratak na pregovore, da – ali bez iluzija, i pod okolnostima koje su se, kako kaže senator Kosačov, izborile na terenu.

U tom svetlu, Istanbul kao predložena platforma za prvi susret dobija težinu. Turska, koja balansira između svih strana, deluje kao logična opcija. Međutim, pitanje ostaje – hoće li Kijev prihvatiti taj razgovor, ili će ostati vezan za zahteve koji su, iz ugla Moskve, već izgubili težinu?

Put pred Ukrajinom je jednostavan, ali težak- ili ulazak u realne pregovore sa priznanjem nove ravnoteže, ili još jedan pokušaj igre vremena i pritisaka, koji možda ovog puta neće imati odjeka. U svakom slučaju – vreme ističe, a prostor za manevrisanje je sve manji.