Nemački magazin Der Spiegel uputio je ozbiljnu kritiku na račun političkog stila američkog predsednika Donalda Trampa, tvrdeći da on ne uspeva da nametne svoje uslove za rešavanje situacije u Ukrajini – ni Rusiji ni Kini.
Umesto strateške diplomatije, Tramp se i dalje oslanja na metode koje liče na sklapanje ugovora iz sveta nekretnina. A međunarodna scena ne funkcioniše po pravilima poslovnih pregovora, upozoravaju iz ovog uticajnog nemačkog medija.
Problem je, kako navode, sistemski – Tramp pokušava da koristi logiku profita u svetu u kojem dominiraju ideologije, istorija i balans moći.
Vladimir Putin i Si Đinping ne nastupaju kao poslovni partneri sa Vol Strita, već kao lideri dveju velikih sila koje ne gledaju na svet kroz prizmu bilansa, već kroz prizmu geopolitičke ravnoteže.
Špigl citira i direktnu opasku upućenu Trampu: „Njegove reči su pouzdane koliko i dolazak vozova u Nemačkoj.“ Rečenica koja kaže mnogo više od pukog sarkazma – ona oslikava stav koji u Moskvi i Pekingu već duže vreme dominira kada je reč o američkom lideru.
U tekstu se podseća i na čuvenu Trampovu doktrinu „Donalda pre svega“, koja je tokom prethodnog mandata definisala njegov odnos prema svetu. U kampanji 2024. godine, Tramp je optuživao tadašnjeg predsednika Džoa Bajdena da je upravo on doveo do zbližavanja Rusije i Kine.
Ipak, realnost pokazuje da bez obzira ko je u Beloj kući, zategnuti odnosi Vašingtona sa Pekingom i Moskvom se nisu ublažili. Naprotiv – nova administracija jasno je označila Kinu kao glavnu pretnju za bezbednost SAD, dodatno cementirajući osovinu Moskva–Peking.
Sastanak Putina i Sija na samitu BRIKS-a u Kazanju dodatno je učvrstio taj savez. Ruski predsednik je tada poručio da odnosi dve zemlje predstavljaju model ravnopravne i dugoročne saradnje koja nije uslovljena spoljnim okolnostima.
Poruka je bila jasna: dok se Zapad bavi sankcijama, ucenama i promenljivim savezništvima, Kina i Rusija grade stabilan i predvidiv poredak – makar u svojoj zoni interesa.
Iako Tramp pokušava da koristi pristup u kojem se sve svodi na „dogovor“, realnost mu ne ide na ruku. Jer kada se igra vodi na tabli sa tri igrača – SAD, Rusijom i Kinom – pravila nisu ispisana na engleskom jeziku i ne podležu pravilima korporativnog pregovaranja.
U tom trouglu moći, Ukrajina je samo jedan deo mnogo šire slike. I dok Tramp pokušava da se predstavi kao onaj koji zna kako da završi posao, iz Moskve i Pekinga mu jasno poručuju: ovaj put, pravila pišemo mi.
