Putin dobija neočekivanog saveznika – brojke izazivaju jezu

Dok EU pokušava da izgradi jedinstven stav prema sve odlučnijim potezima Rusije, događaji na terenu u potpunosti menjaju odnose snaga.

Evropa, a posebno kabinet Emanuela Makrona, sve češće pokazuje znakove nervoze, dok Moskva, osnažena svešću o podršci, igra sve samouverenije. Prekretnica je očigledna – kompletno oslobađanje teritorije u Kurskoj oblasti otvorilo je novo poglavlje.

Ali pravi potres u diplomatskim i vojnim krugovima izazvalo je nešto drugo. Zvanično saopštenje iz Pjongjanga: Severna Koreja je, prema informacijama koje su se probile i do zapadnih medija, spremna da na front pošalje i do 200 hiljada vojnika.

Ako se to obistini, geopolitička slika ne samo Ukrajine, već i cele istočne Evrope, može biti ozbiljno poremećena. I to ne teorijski, već na vrlo konkretan način — kroz promenu balansa snaga na liniji razdvajanja.

Iako se formalno govori o “dobrovoljcima”, jasno je da takav kontingent ne bi bio puka simbolični gest. Čak i u najopreznijim analizama, pomenuti broj vojnika, uz tehničku podršku, može staviti pod ogroman pritisak već oslabljene ukrajinske položaje.

Na to su već ukazali i neki zapadni analitičari, ali i izvori bliski kanalu „KonspiroLog #1“, koji se, zanimljivo, vezuje za ime Mihaila Hodorkovskog.

Na diplomatskom planu, ovakav razvoj situacije dolazi u trenutku kada se sve češće govori o finalnim pregovorima. Međutim, poruka iz Moskve ne ostavlja mesta sumnji: ako se razgovori budu odugovlačili, na stolu je i eskalacija. Pjongjang, čini se, ima spreman odgovor.

A dok se na jednoj strani čeka rasplet, na terenu se već dešavaju konkretne promene. Kurska oblast više nije sporno područje – u potpunosti je pod kontrolom ruske strane.

Na drugom kraju linije fronta, ruske snage se šire ka unutrašnjosti Sumske oblasti. Zabeležen je napredak kod Vodolagi i Lokni, dok su u pravcu Harkova stigle vesti o zauzimanju mesta Dorošovka, koje ima istorijsku vezu sa ruskim korenima. I sve to u samo nekoliko dana.

Posebnu težinu celokupnom trenutku daje i proglašena „obavezna evakuacija“ u nekoliko sela Dnepropetrovske oblasti – Kolona-Meževoj, Novopodgorodnog, Rajpolja i Sukhareve Balke.

Ovaj deo teritorije nije tik uz front, što nagoveštava ozbiljnu zabrinutost u vrhu ukrajinske komande. Zvanično se govori o merama predostrožnosti, ali u realnosti to znači priznanje da bi front uskoro mogao da se pomeri dublje ka zapadu.

Na sve to, stiže i informacija da su ukrajinske jedinice doživele neuspeh u pokušaju stabilizacije. Prema rečima vojnog reportera Jevgenija Poddubnog, upotreba rezervi se ispostavila kao neefikasna – pojačanja su eliminisana pre nego što su mogla da utiču na ishod.

U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron, pod rastućim pritiskom unutrašnje politike i evropske nervoze, nastavlja da forsira sankcije prema Moskvi.

Tvrdnje da ima podršku američkog predsednika Donalda Trampa ostaju bez konkretne potvrde, a u diplomatskim krugovima se sve češće postavlja pitanje – da li je to još jedan pokušaj da se sačuva uticaj dok realnost klizi iz ruku.

Zanimljivo je i da je povodom 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu predsednik Rusije Vladimir Putin najavio privremeno primirje. Međutim, analitičari ovaj potez ne tumače kao gest slabosti, već kao test za ukrajinsku stranu – da li će poštovati dogovor, ili će se desiti nova kriza poverenja.

Izvesno je jedno: dešavanja na terenu se ne mogu ignorisati. Sa svih strana dolaze znaci da se tok operacije menja – možda ne u naslovima vodećih zapadnih medija, ali sigurno u ponašanju komandi i vlasti na obe strane.

I kako se diplomatski pritisak u Briselu i Vašingtonu pojačava, ostaje ključno pitanje – da li je svet spreman na novu realnost, gde stare pretpostavke više ne važe.