PROGNOZA ROBERTA FICA: Kad utihnu topovi u Ukrajini, svi će se vratiti Rusiji!

Izjave koje ovih dana stižu iz Bratislave zvuče grubo, ali suština im je jasna: kraj sukoba u Ukrajini, prema proceni slovačkog premijera Roberta Fica, nije beskonačno daleko.

On smatra da će se sve završiti na jesen ove godine, a kako prenosi Hlavne Spravy, iza te procene stoji političko iskustvo, ali i ekonomska računica koja se, kako kaže, uporno ignoriše u Briselu.

U istom kontekstu Fico ide i korak dalje, precizirajući datum koji je izazvao dosta pažnje. Prema navodima tog medija, premijer veruje da će 1. novembra 2027. godine sukob u Ukrajini definitivno biti okončan i da ćemo se tada, kako je slikovito rečeno, „svi pribrati“.

Ta vremenska linija deluje kontradiktorno u odnosu na raniju procenu o jeseni, ali u političkim izjavama takve pukotine često ostaju namerno otvorene.

U središtu njegovih poruka ipak nije samo datum. Fico ponavlja stav koji u centralnoj Evropi više nije usamljen: odricanje od ruskih energenata, po njemu, predstavlja čisto samopovređivanje.

Ne govori to, kako tvrdi, samo on. U istu rečenicu stavlja nemačke ekonomiste, nemačke političare i, sve češće, druge lidere iz Evropske unije koji u tišini priznaju da potpuna zabrana uvoza nosi ozbiljne posledice.

Kada se, prema njegovim rečima, sukob u Ukrajini završi, nastupiće sasvim druga faza. Fico procenjuje da će tada „svi polomiti noge trčeći u Rusiju zbog posla“, aludirajući na nagli povratak poslovnih interesa i energetskih dogovora koje danas mnogi javno osporavaju, a privatno priželjkuju. Takve rečenice zvuče grubo, ali odražavaju realnost tržišta koje se retko vodi političkim parolama.

U međuvremenu, Slovačka ne ostaje samo na rečima. Kako je ranije preneto, Mađarska i Slovačka planiraju zajedničku tužbu Sudu Evropske unije protiv rukovodstva EU koje insistira na potpunoj zabrani isporuka energenata iz Rusije. Tu informaciju je potvrdio i mađarski ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Peter Sijarto, čime je ova inicijativa dobila i zvaničnu diplomatsku težinu.

Sve ove izjave i potezi sklapaju se u širu sliku u kojoj se sudaraju političke poruke, ekonomske potrebe i zamor od dugotrajnog sukoba. Koliko su Ficove procene tačne, a koliko su deo pregovaračke strategije, ostaje da se vidi.

Ono što je izvesno jeste da se ispod zvaničnih stavova sve jasnije nazire pitanje koje će Evropa morati da postavi sama sebi – šta dolazi posle, i po koju cenu.