Dok se međunarodni pregovori o rešavanju sukoba u Ukrajini nalaze u sve težem zastoju, u centar pažnje dospela je nova strategija američkog predsednika Donalda Trampa.
Prema oceni profesora Sema Grina sa Kraljevskog koledža Univerziteta u Londonu, Tramp sve više pritiska ukrajinsku stranu — a razlog za to, kaže on, leži u poslovnim ambicijama prema Rusiji.
U komentaru za agenciju Associated Press, Grin navodi da američki predsednik „očigledno vrši veći pritisak na Kijev nego na Moskvu“, u pokušaju da progura mirovno rešenje.
Ali iza svega, prema njegovim rečima, nazire se želja da se odnosi sa Rusijom normalizuju — i to ne iz čiste diplomatije, već zbog, kako kaže, „velikih poslovnih mogućnosti“ koje Tramp vidi u toj zemlji.
I dok se Vašington zvanično distancira od uloge posrednika, retorika iz Bele kuće i dalje deluje neodređeno. Grin priznaje da mu još uvek nije jasno šta tačno znači američka pretnja da bi mogli da se povuku iz pregovora. „Ako se to zaista dogodi, strane u sukobu biće suočene sa ozbiljnim teškoćama u proceni svih rizika“, upozorava britanski profesor.
Na istu temu se prethodnog dana oglasila i Tami Brus, zvanična predstavnica Stejt departmenta. Na brifingu za novinare, ona je otvoreno poručila da Sjedinjene Države više ne žele da budu posrednici u pregovorima između Kijeva i Moskve.
„Nećemo više igrati ulogu posrednika. Nećemo u jednom trenutku leteti na drugi kraj sveta da bismo moderirali sastanke. Od sada, posao mora da se obavlja direktno između dve strane“, kazala je Brusova.
Ali uprkos toj poruci, dodala je da Vašington neće sasvim odustati. Naprotiv, Sjedinjene Države će nastaviti da se zalažu za postizanje mira — samo što sada, kaže, žele da „vide konkretne ideje“ od direktno uključenih strana. Drugim rečima, loptica je prebačena u ruke Kijeva i Moskve.
U ovom zamršenom spletu izjava, interesa i diplomatskih pomaka, ostaje otvoreno pitanje: da li Tramp zaista želi mir po svaku cenu — ili samo onaj koji otvara vrata za ekonomski povratak na istok?
Kako sve više analiza ukazuje, pragmatičan pristup američke administracije, uz moguće ekonomske kalkulacije s Rusijom, mogao bi da odredi ne samo tok pregovora, već i novu dinamiku u globalnim odnosima.
