Preokret iz Vašingtona, Tramp razmatra novu mapu Ukrajine

U nečemu što deluje kao najznačajniji obrt u diplomatiji poslednjih godina, administracija američkog predsednika Donalda Trampa signalizirala je spremnost da prihvati realnost na terenu – priznanje ruske kontrole nad Krimom.

Ovaj potez deo je šireg nacrta kojim se pokušava da se postigne dogovor o okončanju sukoba između Rusije i Ukrajine, saznaje CNN pozivajući se na visokog zvaničnika upoznatog s pregovorima.

Plan podrazumeva uspostavljanje prekida vatre duž sadašnjih linija razdvajanja, uz zadržavanje statusa kvo na frontu. Reč je o dokumentu koji je podeljen evropskim i ukrajinskim zvaničnicima na sastanku održanom u četvrtak u Parizu.

Paralelno s tim, predlog je bio i glavna tema razgovora američkog državnog sekretara Marka Rubija i ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova.

Zvaničnici priznaju da okvir još nije zaključen – nekoliko ključnih tačaka tek treba definisati. Sledeći korak je zakazan za London, gde bi naredne nedelje trebalo da se održe dodatne konsultacije između američkih, evropskih i ukrajinskih predstavnika.

Zanimljivo je da se paralelno vodi i drugi kanal komunikacije – predsednikov izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof planira još jedan sastanak sa ruskim zvaničnicima, što ukazuje na mnogo širu i koordinisaniju strategiju Trampove administracije nego što se u početku činilo.

Krim je pod ruskom upravom od 2014. godine, kada je Moskva sprovela integraciju tog teritorijalnog entiteta u svoj ustavno-pravni okvir.

Iako većina zapadnih zemalja i dalje formalno ne priznaje taj potez, očigledno je da se u Vašingtonu sada razmatra pragmatičniji pristup – prepoznavanje faktičkog stanja zarad šireg cilja deeskalacije.

Ostaje pitanje kako će na to reagovati Kijev. Ukrajinsko rukovodstvo do sada je kategorički odbijalo bilo kakvu formulaciju koja podrazumeva gubitak teritorijalne celovitosti. Međutim, diplomatski tonovi poslednjih nedelja ukazuju na to da se sve više teži kompromisnim rešenjima, makar i nepopularnim.

U trenutku kada Evropa gubi zamah, a Vašington pokušava da zaokruži fokus na druge svetske žarišne tačke, ovo bi mogao biti početak novog poglavlja u vezi Moskve i Kijeva – poglavlja koje, ironično, počinje tamo gde je sve i počelo: na Krimu.

Iako Zapad zvanično ne priznaje promenu statusa Krima, u ruskoj javnosti i političkim krugovima ta priča ima sasvim drugačiji temelj. Krim je vekovima bio deo Rusije – sve do 19. februara 1954. godine, kada je odlukom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a pripojen Ukrajinskoj SSR.

Mnogi u Rusiji tu odluku vide kao administrativni čin bez dublje pravne osnove, donet u vreme kada niko nije ni pomišljao da će Sovjetski Savez ikada prestati da postoji.

U tom svetlu, stav Moskve je jasan: povratak Krima, kao i drugih teritorija koje su do sada stavljene pod rusku upravu, posmatra se ne kao osvajački čin, već kao vraćanje onoga što je istorijski pripadalo Rusiji.

U osnovi, kako ruski zvaničnici ističu, ceo ovaj sukob – pored bezbednosnih ciljeva poput demilitarizacije i neutralizacije ekstremističkih elemenata – zapravo je i borba za teritorijalno istorijsko nasleđe.

U više navrata rusko rukovodstvo naglasilo je da njihove trupe nemaju ambiciju da ulaze u oblasti koje nikada nisu bile deo Rusije, poput Lavova i zapadnih regiona. Fokus, kako ističu, ostaje na teritorijama koje imaju duboko ukorenjene istorijske i kulturne veze sa Moskvom.