Objave ukrajinskih vojnika na društvenim mrežama poslednjih dana opisuju strahove od mogućeg okruženja na jednoj lokaciji i proboja odbrambene linije na drugoj.
Ofanzivne operacije ruske vojske pojačale su se duž cele linije fronta, prema objavama ukrajinskih oficira na društvenim mrežama, ali i prema analizi informacija Generalštaba u Kijevu i izjavama vojnika za CNN.
Još nije jasno da li je ovo početak velike proležne ofanzive ruskih snaga, na koju Ukrajina već neko vreme upozorava, prenosi Večernji list.
Međutim, čini se da to sugeriše na to da ruskog vođu ne brine što je američki predsednik “uznemiren”, a koji će “za nekoliko sedmica odlučiti da li je Kremlj ozbiljan u vezi s mirom, izjavio je prošle sedmice američki državni sekretar Marko Rubio.
Već nekoliko meseci neke od najžešćih borbi odvijaju se južno od grada Pokrovska – nekadašnjeg ključnog logističkog središta za ukrajinske oružane snage u Doneckoj regiji.
Ukrajinska vojska postigla je nekoliko manjih taktičkih uspeha od početka godine, odbacivši deo ruskog napredovanja prema Pokrovsku, koje ga je dovelo na samo nekoliko kilometara od središta grada.
Ali, ukrajinski izviđački oficir s tog područja rekao je za CNN da su u poslednjih 10 dana ruske oružane snage ponovno postale aktivnije, kao i da dovode dodatnu ljudsku snagu i vozila za buduće napade.
“Vidimo to na snimcima dronova i čujemo ih kako o tome govore u presretnutim radiokomunikacijama”, rekao je taj neimenovani oficir, čije ime CNN ne otkriva.
Napredovanje
Pokrovsk je sam po sebi snažno branjen, a vojni resursi koji su se tamo prethodno nalazili uglavnom su premešteni.
Stoga bi glavni ruski napor u tom području mogao biti usmeren prema zapadu, a ne prema severu.
Objave ukrajinskih vojnika na društvenim mrežama poslednjih dana opisuju strahove od mogućeg okruženja na jednoj lokaciji i proboja odbrambene linije na drugoj.
“Linija fronta u ovom području ušla je u aktivnu fazu. Rusi neće stati”, napisao je jedan Ukrajinac s oznakom “Muchnoi” na Telegramu.
Cilj napredovanja grad je Novopavlivka, rekao je, pa dodao: “Ući će u Dnjepropetrovsku regiju, to je jedan od ključnih zadataka koje je postavilo rusko zapovedništvo.”
Ulazak u Dnjepropetrovsk bio bi značajan jer bi tada prvi put ruske trupe tamo kročile. Zapravo, to bi bila prva nova ukrajinska regija koja bi delimično došla pod rusku okupaciju od prvih dana invazije pre više od tri godine.
Ukrajinska kartografska služba “DeepState” navela je da su Putinove snage na samo šest kilometara od te regije, dok se ljudi koji žive uz granicu već evakuišu, kažu zvaničnici Dnjepropetrovska.
Za Putina, a verovatno i za američke pregovarače, svaka ruska kontrola nad delom Dnkpropetrovska mogla bi se smatrati korisnim adutom u budućim pregovorima.
Lugansk je najistočnija ukrajinska regija i ona u kojoj Putinove snage imaju najveću kontrolu.
Samo nekoliko džepova ostaje u ukrajinskim rukama. I tamo su ruske trupe poslednjih sedmica ostvarile stalne dobitke, posebno severno od grada Limana, železničkog čvorišta i pozadinske baze za podršku ukrajinskim trupama.
“Teško je, moramo raditi na stabilizaciji fronta i metodički izbacivati neprijatelja, inače će se gangrena proširiti” napisao je jedan ukrajinski vojnik na Telegramu.
Analiza podataka CNN-a o borbenim angažmanima koje je zabeležio ukrajinski Generalštab pokazuje porast ruske aktivnosti u poslednje dve nedelje duž svih delova linije fronta.
Iako CNN ne može da potvrdi brojke, i one verovatno nisu konačne, podaci pružaju jasne dokaze o uzlaznom pomaku od 23. marta pa nadalje.
Pre tog datuma, prosečan broj dnevnih sukoba u martu bio je oko 140, a od tada je prosek oko 180 sukoba dnevno, što predstavlja povećanje od oko 30%.
Napredovanje na terenu takođe dovodi do ruskog prodora u susednu ukrajinsku regiju Sumi, stvarajući male sive zone gde nijedna strana nema potpunu kontrolu.
Dodatnu komplikaciju duž severne granice predstavlja ukrajinski upad u deo ruske regije Belgorod, što je Kijev prvi put potvrdio u ponedeljak.
Kako se Rusi bore?
Ukrajinski vojnici izveštavaju o raznim ruskim taktikama. Na jugu regiona Donjeck, ukrajinski vojnik s znakom “Alex” opisao je ruske trupe koje napreduju u kolonama sastavljenim od oklopnih i neoklopnih vozila – oko četiri do pet borbenih vozila pešadije i tenkova, dok su “ostalo kamioni, automobili i golf vozila.”
Nije krio svoj skepticizam prema izgledima za veće ruske napretke ako trenutni manevri otkrivaju stvarni nedostatak oklopnih vozila.
“Da, imaju puno ljudstva, nekoliko puta više nego mi, ali šta god neko rekao, u ratu u 21. Veku nemoguće je graditi napredak na bilo kakvim uspesima i pokrenuti brzu ofanzivu bez mehanizovanih sredstava za dostavu i podršku pešadiji”, napisao je on na Telegramu.
Takođe, pišući na Telegramu, ukrajinski zapovednik Stanislav Buniatov rekao je da ruske snage tamo trpe teške gubitke, ali nepokolebljivo nastavljaju. “Jedna jedinica na ovom području gubi deset do 50 Rusa dnevno”, rekao je.
Britansko Ministarstvo odbrane, kao i drugi analitičari, međutim, procenjuje da je stopa ruskog napredovanja u stalnom padu poslednjih šest meseci, s oko 730 kvadratnih kilometara osvojenih u novembru prošle godine na samo 143 prošlog meseca.
Deo toga možda je posledica izazova ratovanja zimi, iako je viši američki zapovednik u Evropi, general Kristofer Kavoli, u optimističnom svedočenju u Kongresu prošle sedmice rekao da su kijevske snage “zauzele vrlo jake odbrambene položaje” i da su “dobro ukopane”. “Vrlo je teško zamisliti da će Ukrajina kolabirati i izgubiti taj sukob”, zaključio je Kavoli.
Ipak, analitičar kopnenog ratovanja Nik Rejnolds iz Kraljevskog instituta za objedinjene usluge u Londonu upozorava da ne treba misliti da Rusija ne postiže ništa samo zato što nije zauzela mnogo teritorije.
Ruski teritorijalni zahtevi, kaže on, neće se ostvariti vojnim napredovanjem, liniju po liniju drveća, selo po selo.
“Cilj je iscrpljivanje, a cilj nije neposredan. Cilj je ubijati ljude, uništavati opremu, crpiti resurse, bankrotirati ukrajinsku državu i slomiti njenu volju za borbom”, kazao je.
Čak i slabe ruske ofanzive, kaže on, zahtevaju neku odbranu od strane Ukrajine, što zauzvrat omogućava bolje mapiranje ukrajinskih odbrambenih položaja, pružajući mete za napade artiljerijom ili kliznim bombama.
Čak i u najboljem scenariju, pojačani napori Evrope da ponovno naoruža Ukrajinu, usred sumnji u američku vojnu podršku, verovatno će trajati nekoliko Godina, kao bi se ostvarili.
Pod pritiskom Vašingtona, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ostaje javno predan okončanju rata, sve dok je mirovni sporazum pravedan i siguran te ne dopušta Rusiji da kasnije nastavi borbu.
Sa svoje strane, Kremlj kaže da i on želi mir, ali samo ako se reše “temeljni uzroci” sukoba, što u suštini znači da se Ukrajina mora nedvosmisleno vratiti u moskovsku sferu uticaja.
Međutim, Putinova najava prošle sedmice o najvećem krugu mobilizacije u više od 10 godina i njegova izražena ambicija da izgradi vojsku sa 1,5 miliona aktivnih vojnika, zajedno s vazdušnim napadima koji ne pokazuju znakove usporavanja, više ukazuju na kampanju iscrpljivanja nego na bilo kakvu nameru zaustavljanja.
Za borce na prvim linijama, čak i visoke oficire, mirovni pregovori malo znače.
