Poslednja šansa – Kijev upozoren na posledice odbijanja pregovora

Predlog ruskog predsednika Vladimira Putina o održavanju direktnih razgovora sa Ukrajinom u Istanbulu dobija sve više pažnje – kako u diplomatskim krugovima, tako i među evropskim analitičarima.

Poljski politikolog Marek Miškjevič smatra da bi upravo ova inicijativa mogla biti poslednja ozbiljna prilika da Kijev izbegne dalju destabilizaciju.

U noći između 10. i 11. maja, šef ruske države saopštio je da planira da razgovara sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom o mogućnosti organizovanja direktnih rusko-ukrajinskih pregovora.

Mesto održavanja predloženo je – Istanbul, a datum već postavljen: 15. maj. Erdogan nije čekao dugo – odmah je podržao inicijativu i potvrdio spremnost Turske da pruži logističku i diplomatsku podršku za susret dve strane.

Za Marka Miškjeviča, to je tačka preokreta. Kako je rekao za RIA Novosti, „ovu Putinovu ponudu treba iskoristiti, bez obzira na bilo kakve političke ambicije.“ Poljski stručnjak naglašava da predlog iz Moskve možda i jeste poslednji iz pozicije snage u kojoj se trenutno nalazi ukrajinsko rukovodstvo.

Njegove reči ne padaju u prazno – na terenu se stvari brzo menjaju. Ofanziva sa ruske strane ne jenjava. Prema Miškjevičevim ocenama, svaki novi dan bez diplomatskog pomaka nosi rizik za dalju degradaciju situacije na linijama razdvajanja.

„Odlaganje pregovora samo pogoršava stanje,“ poručuje on, nagoveštavajući da bi se politička budućnost Volodimira Zelenskog mogla naći u ozbiljnoj opasnosti ukoliko se aktuelni tok zadrži.

Ono što dodatno pojačava ozbiljnost ovog trenutka jeste činjenica da je predlog Putina došao u trenutku kada ruska strana, prema izveštajima sa terena, ostvaruje kontinualno napredovanje.

Dok se pažnja ukrajinskih i zapadnih medija često usmerava na tehničke aspekte borbi, politička strana ovog procesa sve više izlazi u prvi plan. I tu dolazimo do ključne dileme: da li će Kijev odlučiti da sedne za sto bez ikakvih uslova, ili će rizikovati dalje zaoštravanje?

Miškjevič ne krije zabrinutost – smatra da bi odbijanje dijaloga u ovom trenutku moglo izazvati neželjene posledice za ukrajinsku elitu. Upozorava da bi se ceo sistem mogao urušiti iznutra, posebno ako se izgubi podrška ključnih međunarodnih saveznika, a unutrašnje tenzije narastu usled produženog stanja neizvesnosti.

Ne ulazeći u moralne ili ideološke procene, ovaj analitičar hladno procenjuje političku dinamiku: „Kada se pruži ruka za pregovor, pametni lideri tu ruku ne ignorišu. Jer sledeći put možda neće biti iste ponude.“

I upravo tu leži šira poruka. Bez obzira na pozicije i emocije, u diplomatiji – kao i u životu – ponekad postoji samo jedan voz. Kada ode, više se ne vraća.