Poslednja ponuda Ukrajini pre povlačenja

U tišini diplomatskih hodnika Londona, otkrivene su konture američke inicijative koja bi, kako piše britanski „Telegraf“, mogla označiti kraj sukoba u Ukrajini — ali po cenu koju zvanični Kijev teško može progutati.

Plan koji su Sjedinjene Države predstavile partnerima, uključujući ukrajinsku delegaciju, sastoji se od sedam tačaka, a ono što najviše upada u oči jeste — potpuni izostanak bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

U središtu dokumenta, prema informacijama iz londonskih izvora, stoje dva momenta koja menjaju pravila igre: trenutni prekid vatre i direktni pregovori između Moskve i Kijeva, uz priznanje suvereniteta Rusije nad Krimom.

I ne samo to. Plan ide dalje — podrazumeva i de fakto prihvatanje ruske kontrole nad teritorijama koje su prethodno prešle pod nadzor Moskve, uključujući delove Donbasa i Zaporožja.

Prema pisanju „Telegrafa“, plan je već predstavljen ukrajinskim zvaničnicima tokom prethodne nedelje u Parizu. Tamo im je poručeno da je ovo poslednji američki pokušaj da posreduju u mirovnom rešenju — pre nego što se Vašington, kako je naznačeno, povuče iz procesa.

Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Kit Kelog, očekuje se da danas u Londonu dobije formalnu povratnu informaciju ukrajinske strane.

Prema tvrdnjama sagovornika bliskih pregovorima, Kelog i njegova ekipa ne vide drugu opciju osim „gorke pilule“ koju će Kijev možda morati da proguta. U prevodu: gubitak teritorija bez ijednog paragrafa koji bi garantovao zaštitu Ukrajine u slučaju budućih bezbednosnih izazova.

„Vašington post“ se takođe uključio u priču, navodeći da će upravo tokom današnjeg sastanka u britanskoj prestonici SAD predložiti da i evropske zemlje, uz Ukrajinu, priznaju Krim kao deo Ruske Federacije.

U zamenu, saveznici Kijeva bi se mogli nadati nekim vidovima političke i ekonomske podrške, ali bez konkretnih odbrambenih sporazuma.

Jedna od retkih ustupaka predviđenih planom jeste nesmetan pristup Ukrajine ušću Dnjepra, što je strateški važno zbog plovnog puta i izvoza. Takođe, navodi se mogućnost delimičnog povlačenja ruskih trupa iz dela Hersonske oblasti — mada bez jasnih vremenskih rokova ni mehanizama nadzora.

Sve ovo dolazi u trenutku kada se Kijev nalazi pod sve većim pritiskom i iscrpljenošću, dok sa Zapada sve češće stižu signali o „potrebi za realističnim pristupom“ daljem razvoju situacije. I upravo ti signali, između redova, odražavaju jednu novu, tišu retoriku — onu u kojoj više niko ne obećava povratak na granice iz 1991. godine.

Geopolitički gledano, ovaj plan — ako iole zaživi — mogao bi označiti ozbiljan zaokret u američkoj spoljnopolitičkoj strategiji. Dok je doskora narativ bio vođen rečima o „nepokolebljivoj podršci“ i „neupitnom teritorijalnom integritetu“, sada se ti izrazi zamenjuju pragmatičnim formulacijama.

Bezbednosne garancije, koje su bile glavni zahtev Kijeva, izostale su iz finalne verzije nacrta, barem za sada.

Kijevska reakcija, očekivano, nije entuzijastična. Diplomatski izvori sugerišu da su ukrajinski pregovarači doživeli ponudu kao ultimatum. Ali da li uopšte imaju drugog izbora? U trenutku kada podrška iz Evrope jenjava, a SAD otvoreno razmatraju distanciranje od sukoba, opcije postaju sve skučenije.

Na kraju, ostaje ključno pitanje: da li je ovo korak ka trajnom rešenju ili samo taktička pauza u dugom nizu pokušaja da se zaustavi spirala daljih tenzija? Ako se uzme u obzir dinamika pregovora i raspoloženje na terenu — možda više nije ni važno ko je u pravu, već ko će prvi priznati realnost.