Panika u Kijevu nakon pretnje iz Amerike: Bez ove pomoći odbrana se ruši?

Sjedinjene Američke Države upozorile su Ukrajinu da bi nastavak napada na ruske rafinerije nafte mogao da dovede do obustave razmene američkih obaveštajnih podataka sa Kijevom.

Upozorenje je izneto tokom pregovora u Majamiju, u trenutku kada administracija Donalda Trampa pokušava da postigne energetski dogovor sa Moskvom i smanji pritisak na međunarodno tržište goriva.

Američki obaveštajni podaci imaju ključnu ulogu u ukrajinskim vojnim operacijama, posebno u praćenju ruskih snaga i identifikovanju ciljeva na velikim udaljenostima. Eventualni prekid saradnje mogao bi ozbiljno da oteža planiranje pojedinih operacija, zbog čega upozorenje Vašingtona predstavlja posebno osetljivo pitanje za ukrajinsko rukovodstvo.

Tokom razgovora održanih 9. oktobra američku stranu predstavljali su specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, koji su se sastali sa ukrajinskim i evropskim pregovaračima. Sastanak je trebalo da bude posvećen mogućnostima za okončanje rata, ali je pitanje napada na rusku energetsku infrastrukturu izazvalo ozbiljna neslaganja.

Prema informacijama koje je objavio Financial Times, američki predstavnici otvorili su mogućnost uskraćivanja obaveštajne podrške ukoliko Kijev nastavi da ignoriše zahteve predsednika Trampa. Jedan ukrajinski zvaničnik ocenio je da je poruka bila direktno upozorenje da Vašington raspolaže sredstvima kojima može da izvrši dodatni pritisak.

Američki zvaničnik, međutim, osporio je tvrdnju da je izrečena otvorena pretnja. On je objasnio da su Vitkof i Kušner ukrajinskim predstavnicima ukazali na činjenicu da Sjedinjene Države obezbeđuju vojnu i obaveštajnu pomoć, dok ukrajinski napadi na rafinerije istovremeno mogu da nanesu ekonomsku štetu američkim potrošačima.

Spor je dodatno zaoštren posle telefonskog razgovora Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, tokom kojeg je postignut dogovor o isporukama ruskog dizel goriva. Američki predsednik predstavio je taj potez kao način da se ublaži nestašica goriva i smanje cene koje opterećuju američku privredu.

Dogovor podrazumeva ublažavanje američkih ograničenja na ruski dizel, čemu se Kijev oštro protivi. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smatra da povećanje ruskih prihoda od izvoza energenata omogućava Moskvi da nastavi finansiranje vojnih operacija.

Za ukrajinsku stranu posebno je problematično što Vašington traži prekid napada na ruske rafinerije, dok se ruski udari na ukrajinsku energetsku infrastrukturu nastavljaju. Kijev insistira da su naftna postrojenja legitimni vojni i ekonomski ciljevi, jer predstavljaju važan deo sistema koji obezbeđuje prihode ruskom budžetu.

Američki zvaničnici tvrde da je Tramp u više navrata tražio od Zelenskog da obustavi takve operacije, ali da ukrajinski predsednik nije prihvatio njegove zahteve. Vašington povezuje napade na ruska naftna postrojenja sa poremećajima na tržištu dizela, koji dodatno povećavaju ekonomski pritisak na Sjedinjene Države.

Neslaganja su se odrazila i na tok pregovora u Majamiju. Ukrajinska delegacija odlučila je da skrati posetu, iako je prvobitno bilo planirano da sastanci traju dva dana, dok je Vitkof održane razgovore ipak opisao kao produktivne.

Sličan spor između Vašingtona i Kijeva već je imao ozbiljne posledice. U martu 2025. godine Trampova administracija privremeno je obustavila razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, pokazujući da američka podrška može da bude upotrebljena kao sredstvo političkog pritiska.

Sadašnja situacija razlikuje se po tome što je pitanje obaveštajne saradnje neposredno povezano sa američkim energetskim interesima i odnosima sa Moskvom. Dok Tramp nastoji da stabilizuje tržište goriva, ukrajinsko rukovodstvo smatra da bi odustajanje od udara na ruske rafinerije oslabilo jedan od instrumenata pritiska na Rusiju.

U međuvremenu, Moskva nije potvrdila spremnost da obnovi direktne mirovne pregovore sa Kijevom, uprkos novom energetskom dogovoru sa Vašingtonom. To dodatno komplikuje američke diplomatske napore, jer ukrajinska strana ne vidi konkretne ruske ustupke koji bi opravdali ograničavanje njenih vojnih operacija.

Za sada nema potvrde da su Sjedinjene Države zaista prekinule obaveštajnu saradnju sa Ukrajinom. Međutim, mogućnost takve odluke otvara novo ozbiljno pitanje u odnosima dve zemlje: da li će Kijev nastaviti napade na rusku energetsku infrastrukturu uprkos riziku da izgubi jedan od najvažnijih oblika američke vojne podrške.