Za sada borbe između Izraela i Irana izgledaju ograničene na dve nacije. U Ujedinjenim nacijama i drugde bilo je široko rasprostranjenih poziva na uzdržanost.
Ali šta bi se desilo ako bi borbe eskalirale i proširile se?
U nastavku izdvajamo samo nekoliko mogućih najgorih scenarija.
Amerika biva uvučena u sukob
Uprkos svim poricanjima iz SAD, Iran veruje da su američke snage odobrile i barem prećutno podržale izraelske napade.
Iran bi mogao da napadne američke mete širom Bliskog istoka, kao što su kampovi specijalnih snaga u Iraku, vojne baze u Zalivu i diplomatske misije u regionu. Iranske posredničke snage, Hamas i Hezbolah, možda su znatno oslabljene, ali milicije koje ih podržavaju u Iraku ostaju naoružane i netaknute.
SAD su se plašile da su takvi napadi mogući i povukle su deo osoblja. U javnim porukama SAD su odlučno upozorile Iran na posledice bilo kakvog napada na američke mete.
Šta bi se moglo dogoditi ako bi američki državljanin bio ubijen, recimo, u Tel Avivu ili negde drugde?
Donald Tramp bi mogao biti primoran da deluje. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je dugo optuživan da želi da uvuče SAD da pomogne u borbi protiv Irana.
Vojni analitičari kažu da samo SAD imaju bombardere i bombe za uništavanje bunkera koje mogu da prodru u najdublje iranske nuklearne objekte, posebno u Fordou.
Tramp je obećao svojim biračima da neće započeti nikakve takozvane “večne ratove” na Bliskom istoku, ali mnogo republikanaca podržava i izraelsku vladu i njen stav da je sada vreme da se traži promena režima u Teheranu.
Ali ako bi Amerika postala aktivni borac, to bi predstavljalo ogromnu eskalaciju sa dugim, potencijalno razornim posledicama.
Zemlje Zaliva bivaju uvučene
Ako Iran ne uspe da ošteti dobro zaštićene vojne i druge ciljeve Izraela, onda bi uvek mogao da usmeri svoje rakete na lakše ciljeve u Zalivu, posebno na zemlje za koje Iran veruje da su godinama pomagale i podržavale njegove neprijatelje.
U regionu postoji mnogo energetskih i infrastrukturnih ciljeva. Iran je optužen za napad na naftna polja Saudijske Arabije 2019. godine, a Huti su pogodili ciljeve u UAE 2022. godine.
Od tada je došlo do neke vrste pomirenja između Irana i nekih zemalja u regionu, ali ove zemlje su domaćini američkih vazduhoplovnih baza. Neke su takođe, diskretno, pomogle u odbrani Izraela od iranskog raketnog napada prošle godine.
Ako bi Zaliv bio napadnut, onda bi i on mogao zahtevati da američki ratni avioni dođu u njegovu odbranu, kao i u izraelsku.
Izrael ne uspeva da uništi iranske nuklearne kapacitete
Šta ako izraelski napad ne uspe? Šta ako su iranska nuklearna postrojenja previše duboka, previše dobro zaštićena? Šta ako njegovih 400 kilograma 60-procentno obogaćenog uranijuma, nuklearnog goriva koje je na korak od toga da postane oružje, ne bude uništeno?
Smatra se da je možda sakriven duboko u tajnim rudnicima. Izrael je možda ubio neke nuklearne naučnike, ali nijedna bomba ne može uništiti iransko znanje i stručnost.
Šta ako izraelski napad ubedi iransko rukovodstvo da je jedini način da odvrate dalji napadi da se što brže uđe u trku sa nuklearnim kapacitetom?
Šta ako su ti novi vojni lideri za stolom tvrdoglaviji i manje oprezni od svojih mrtvih prethodnika?
U najmanju ruku, ovo bi moglo da primora Izrael na dalje napade, potencijalno uvodeći region u kontinuirani krug napada i kontranapada. Izraelci imaju brutalan izraz za ovu strategiju – nazivaju je “košenje trave2.
Globalni ekonomski šok
Cena nafte već raste.
Šta ako Iran pokuša da zatvori Ormuski moreuz, dodatno ograničavajući kretanje nafte?
Šta ako, sa druge strane Arabijskog poluostrva, Huti u Jemenu udvostruče napade na brodove u Crvenom moru? Oni su poslednji preostali takozvani posrednički saveznik Irana sa istorijom nepredvidivosti i poznati po visokorizičnim operacijama.
Mnoge zemlje širom sveta već pate od krize troškova života. Rastuća cena nafte doprinela bi inflaciji u globalnom ekonomskom sistemu koji već pati pod teretom Trampovog carinskog rata.
Iranski režim pada
Šta ako Izrael uspe u svom dugoročnom cilju da sruši islamski revolucionarni režim u Iranu?
Netanjahu tvrdi da mu je primarni cilj da uništi iranski nuklearni kapacitet. Ali je u petak jasno stavio do znanja da njegov širi cilj uključuje promenu režima.
Rekao je “ponosnom narodu Irana” da je njegov napad “čistio put za njih da ostvare svoju slobodu” od “zlog i represivnog režima”.
Rušenje iranske vlade moglo bi se dopasti nekima u regionu, posebno nekim Izraelcima. Ali kakav bi vakuum to moglo da ostavi? Kakve bi nepredviđene posledice bile? Kako bi izgledao građanski sukob u Iranu?
Mnogi se sećaju šta se dogodilo i sa Irakom i sa Libijom kada je uklonjena jaka centralizovana vlada.
Dakle, mnogo toga zavisi od toga kako će se ovaj sukob odvijati u narednim danima.
Kako i koliko snažno će Iran uzvratiti? I mogu li i hoće li SAD ograničiti Izrael na neki način?
