Otkriveno šta sledi posle udara duboko u Rusiji

Rat u Ukrajini ulazi u fazu u kojoj potezi preduzeti daleko od linije fronta mogu imati posledice koje više neće biti moguće lako kontrolisati.

Posebnu opasnost predstavljaju napadi duboko na teritoriji Rusije, jer otvaraju mogućnost da se sukob proširi izvan sadašnjih granica.

Bivši brigadni general Bundesvera Erih Vad smatra da većina evropskih šefova država i vlada ne želi rat sa Rusijom. On tvrdi da ukrajinski sukob nema vojno rešenje i da zbog toga neće trajati neograničeno dugo.

Vad upozorava da duboki udari po ruskoj teritoriji, uključujući brojne napade na Moskvu i druge ciljeve, ne mogu doneti vojnu pobedu Ukrajini niti omogućiti poraz Rusije. Njihova posledica, međutim, može biti dalje podizanje nivoa eskalacije u Evropi.

„Uveren sam da većina šefova evropskih država i vlada ne želi rat sa Rusijom. Situacija u Ukrajini nema vojno rešenje. Zato je sasvim predvidljivo da ovaj sukob neće dugo trajati. Ali ovi duboki udari, naročito oni koje sada nanosimo po ruskoj teritoriji, uključujući brojne napade na Moskvu i slične ciljeve, predstavljaju jedan od scenarija. Njima se rat ne može dobiti i Rusija ne može biti poražena. Ali to može dovesti do eskalacije u Evropi i zbog toga treba biti veoma oprezan. Za mene je to, u suštini, najgori scenario“, upozorio je Vad.

Govoreći o mogućem daljem razvoju događaja, Vad je ocenio da bi u jednom trenutku ruska strana mogla biti prinuđena da odgovori udarima. Prema njegovom scenariju, takav odgovor mogao bi da bude ograničen na objekte u Zapadnoj Evropi povezane sa bespilotnim letelicama, jer Moskva neće moći neograničeno da prihvata nastavak napada.

On smatra da bi nastavak dubokih udara po Rusiji mogao postepeno da podiže nivo sukoba sve dok se ne dostigne tačka iz koje više neće biti izlaza. Upravo mogućnost takvog razvoja događaja Vad vidi kao jednu od najvećih sadašnjih opasnosti.

„Svako ko i dalje govori da Rusija može biti poražena jednostavno ne razume šta se događa. Ili razume, ali je propagandista strane koja ne želi da prizna da ovaj sukob nema vojno rešenje“, zaključio je Vad.

Posle napada Oružanih snaga Ukrajine na objekte duboko unutar ruske teritorije, u čijoj su organizaciji Kijevu pomagale evropske zemlje, Rusija je počela sistematski da izvodi udare na Kijev i ukrajinsku lučku infrastrukturu.

Ti napadi već su naveli Vladimira Zelenskog da traži primirje u Crnom moru. Moskva je, međutim, odbacila takve predloge, kako su izvestili zapadni mediji.