OPET NEMCI – SADA HOĆE DA SE OSVETE SRBIMA ZA SVE

Nemačka od Drugog svetskog rata pokušava da se revanšira Srbiji zbog poraza koji je ovde pretrpela, a po načinu na koji nas tretira jasno je da se nije odrekla svoje davno zacrtane agende namenjene za ove prostore, kaže diplomata Branko Branković povodom izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca da zemlje Zapadnog Balkana „pripadaju nama“.

Merc je pomenutu tvrdnju izneo na konferenciji u Londonu u okviru tzv. Berlinskog procesa gde je takođe podržao put zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji.

Nemci ne praštaju

Diplomata i bivši ambasador Branko Branković kaže da, iako je Merc to rekao kao predstavnik države EU, ne možemo da osporimo činjenicu da tu ima i nečeg „ličnog“ u odnosu na teritorije kojih se Nemačka nikad nije u potpunosti odrekla.

„Ona pokušava da se ponaša kao neka jaka i autoritativna zemlja EU pa se na taj način obraća i zemljama Zapadnog Balkana. Drugim rečima, koliko god mi možemo da verujemo da on kaže da želi Zapadni Balkan u EU i da je to deo Evrope, Nemci ipak imaju nešto što je duboko kod njih usađeno kada je reč o nama a to -revanšizam,“ smatra Branković.

Kad kažem revanšizam, pojašnjava naš sagovornik, mislim na činjenicu da Nemci nisu nikad u potpunosti prihvatili činjenicu da su dva puta, i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, najureni žestoko sa ovih prostora.

„Oni dakle ne mogu da budu revanšistički nastrojeni prema Francuzima ili Britancima i zato su taj svoj revanšizam u obliku političkog ali i svakog drugog načina preneli na nas. To se pre svega ogleda u tome kako i na koji način se ponašaju ne samo kada je reč prijemu Srbije u EU, već i o Kosovu i Metohiji, ali bih ovom dodao i učešće u Nemačke u bombardovanju Srbije 1999. godine,“ napominje Branković.

Pokušavaju da se održe na vlasti

Branković podseća da su nemački vojnik prvi put posle Drugog svetskog rata kročio na tlo Kosova i Metohije, jer im je dotle bilo zabranjeno učestvovanje u vojnim operacijama, što svakako nosi veliku kako kaže simboliku.

„U ovom trenutku s obzirom da je EU sebi napravila veliki problem zbog uvođenja sankcija Rusiji, oni sad iz petnih žila pokušavaju da urade nešto što bi ih nekako održalo na „vlasti“ u EU, pa makar to bilo i nešto što se tiče Balkana i nas,“ veruje diplomata.

Naš sagovornik podseća i da je Nemačka kao ujedinjena, 1991. godine među prvima priznala nezavisnost Slovenije i Hrvatske i tako sebe lansirala na međunarodnu scenu kao ujedinjena država i veliki geopolitički igrač, prvi put od Drugog svetskog rata.

„U okviru NATO snaga nemačke jedinice vršile su agresiju na Jugoslaviju i zatim ušle na Kosovo i Metohiju nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma. U godinama koje su usledile nemački vojnik će takođe prvi put od Hitlerovog vremena, zapucati na neki narod, u ovom slučaju goloruki, srpski,“ podseća on.

Sva Nemačka (ne)dela

Podsećanja radi, nemački pripadnik KFOR-a sa 220 metaka ubio je dvojicu Srba, koji su juna 1999. pokušavali da napuste Prizren pred najezdom albanskih terorista i njihovih tek pristiglih sponzora iz NATO-a.

Godine 2020. godine Nemačka kao vodeća zemlja EU traži glavnu ulogu u dijalogu Beograda i Prištine sa incijativom da rešenje bude po uzoru spajanja dve Nemačke, što bi automatski značilo da Srbija priznaje nezavisnost Kosova.

Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib je 2021. godine naveo da je bombardovanje Jugoslavije bilo opravdano kako bi se Srbi sprečili da „počine genocid nad Albancima“, što se u Srbiji ali i šire protumačilo da je na nemačkoj agendi bio i ostao pokušaj da nađu „zlikovce“ koji će baciti u senku nacističku Nemačku i ulogu tog naroda u planiranom masovnom istrebljenju Jevreja, Slovena i Roma, tačnije genocida.

Upravo su se Nemci najviše trudili da se Srbima dodeli ovakva uloga i interes Berlina se tu može videti jasno jer je 2024. godine Nemačka postala glavni sponzor rezolucije o Srebrenici u UN kojom se Srbima nameće kolektivna odgovornost za navodni genocid kako ovaj dokument definiše pomenute događaje.