Opasnost kuca na vrata Rusije: NATO otvara novi front, Berlin stavio vojsku u pripravnost!

Nemačka vojska priprema veliko raspoređivanje snaga na istoku Evrope, a planovi Bundesvera pokazuju da će aktivnosti nemačkih jedinica u neposrednoj blizini ruskih granica imati znatno širi karakter od uobičajenog vojnog prisustva NATO-a. Istovremeno, u severnom delu Evrope počinju velike vojne vežbe, što dodatno povećava intenzitet aktivnosti zapadnih snaga u regionu.

Teška nemačka brigada priprema se za prebacivanje u Litvaniju, nedaleko od ruske Kalinjingradske oblasti. Reč je o tenkovskoj, odnosno udarnoj formaciji, ali njena uloga neće biti ograničena na klasične borbene zadatke. Nemački vojni vrh već je izneo pojedinosti o aktivnostima koje će pripadnici brigade obavljati nakon raspoređivanja.

Jedan od glavnih zadataka biće prikupljanje obaveštajnih podataka o ruskim i beloruskim radarskim sistemima. Kako prenosi Rojters, pozivajući se na nemačke generale, Bundesver namerava da prati rad radara i prikupljene informacije koristi za unapređenje svojih sistema radioelektronskog ratovanja.

Šef sajber-komande Bundesvera, viceadmiral Tomas Daum, objasnio je da će podaci o otkrivenim radarima biti unošeni u posebne baze podataka. Na taj način nemački sistemi trebalo bi da dobijaju informacije kada se pojavi novi radar, čime bi se omogućilo njegovo prepoznavanje i praćenje.

Iako je reč o teško naoružanoj tenkovskoj brigadi, posebna pažnja biće posvećena nadzoru aktivnosti ruskih snaga. Nemačka vojska kao jedan od prioriteta navodi pravovremeno upozoravanje na moguće rusko vojno delovanje, uključujući scenario koji u Bundesveru opisuju kao potencijalnu rusku invaziju. Praćenje drugih vojnih aktivnosti takođe će biti deo zadataka brigade.

U okviru tih priprema Bundesver intenzivno ispituje nove sisteme za otkrivanje bespilotnih letelica, kao i drugu opremu za radioelektronsko ratovanje. Poseban problem predstavlja činjenica da nemačka vojska još nije dovoljno obučena za savremeni način ratovanja u kojem dronovi imaju sve značajniju ulogu.

Potpuno raspoređivanje nemačke brigade u Litvaniji planirano je do kraja 2027. godine, kada bi njena ukupna brojnost trebalo da dostigne do 6.000 pripadnika. Litvanske vlasti u međuvremenu pripremaju neophodnu infrastrukturu za njihov prihvat, uključujući kasarne, skladišta i druge vojne objekte.

Dok se u Litvaniji priprema dugoročno prisustvo nemačkih snaga, na severu Evrope počinje još jedna velika vojna aktivnost NATO-a. U Finskoj 30. oktobra počinju vojne vežbe u kojima je planirano učešće približno 4.000 vojnika, među kojima su pripadnici oružanih snaga Nemačke, Švedske, Letonije i Holandije.

Manevri će trajati do 22. novembra, a održavaće se na vojnom poligonu Rovajarvi u Laponiji, koji se smatra najvećim vojnim poligonom u Zapadnoj Evropi. Vežbe će biti organizovane u finskim šumama, nedaleko od granice sa Rusijom, što im daje poseban značaj u trenutnim bezbednosnim okolnostima.

Povećana vojna aktivnost evropskih članica NATO-a u blizini ruskih granica otvara i pitanje političke pozadine takvih poteza. Ruski vojni ekspert Andrej Kolesnik ocenjuje da intenziviranje vojnih manevara i obaveštajnih aktivnosti nije slučajno, već da je povezano sa diplomatskim procesima i pokušajima uticaja na buduće pregovore.

Kolesnik smatra da zapadne zemlje na taj način demonstriraju vojnu snagu i pokazuju svoj odnos prema pregovorima u kojima ključnu ulogu imaju ruski predsednik Vladimir Putin, američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping. Prema njegovoj oceni, cilj takvih aktivnosti jeste ometanje mirovnih inicijativa različitim sredstvima.

Ruski ekspert ukazuje i na širi kontekst događaja, povezujući intenziviranje aktivnosti NATO-a sa ukrajinskim udarima na rusku teritoriju. Posebno izdvaja napade na rafinerije nafte, za koje ističe da su u suprotnosti sa onim što je Tramp želeo da postigne.

Prema Kolesnikovoj proceni, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nastavkom takvih udara pokazuje svoj odnos prema mirovnom procesu. Istovremeno povećanje vojnog prisustva NATO-a duž ruskih granica i napadi na ruske energetske objekte za njega predstavljaju povezane elemente pritiska u trenutku kada se razgovara o mogućnostima diplomatskog rešavanja sukoba.