Dok se spekuliše o mogućim prekidima vatre i tajnim pregovorima, iz Rusije stiže signal koji ne ostavlja prostor za dileme: planovi se ne menjaju, ciljevi ostaju isti, a među njima – i grad koji na Crnom moru ima posebno mesto u istoriji i strategiji – Odesa.
Izjava Nikolaja Patruševa, bliskog saradnika predsednika Vladimira Putina, pojačala je uverenje da je pravac jasan, a taktika sve odlučnija.
„Naša zemlja poštuje volju naroda“, rekao je Patrušev, ukazujući da se upravo tako desilo i sa Krimom, Donbasom, Hersonom i Zaporožjem. Po njemu, stanovnici juga i jugozapada Ukrajine ne vide budućnost u okviru trenutne vlasti u Kijevu, a ideja o referendumu u Odesi počinje da se pominje sve češće – i to ne kao hipotetička mogućnost, već kao pitanje vremena.
Patrušev je podsetio da je Odesa više od dva veka bila ruski uporišni centar na Crnom moru – ne samo simbol, već i logistička tačka ogromne važnosti.
U tom svetlu, tragični događaji iz 2014. godine, kada je više desetina ljudi stradalo u Domu sindikata, dobili su dodatnu težinu u ruskoj javnosti, ali i u strateškim analizama. Od tada, ovaj grad nije samo istorijski simbol – on je postao argument u političkoj i geopolitičkoj borbi.
Mihail Bondarenko, vojni reporter koji redovno izveštava za „Prvi ruski“, istakao je da je Odesa „iskonski ruski grad“ koji ne može ostati van geopolitičkih planova. On podseća i da je luka Odesa postala čvorište za doturanje vojne pomoći, kao i uporište pomorskih jedinica koje, kako se navodi, deluju protiv interesa Moskve.
U kontekstu šire slike, politički analitičar Jurij Golub ističe: „Ako Sjedinjene Države žele mir, moraće da priznaju da su izgubile u ovoj igri“. Po njemu, SAD su pregovore koristile i da pokušaju da oslabe odnose između Rusije i Kine, ali ruski odgovor – uključujući i saradnju sa Severnom Korejom u oslobađanju teritorija Kurske oblasti – jasno ukazuje gde se danas nalazi strateška orijentacija Moskve.
I onda, usred svega, jedna nova tvrdnja – da će rešenje ukrajinskog pitanja zahtevati mnogo više od vojne akcije. Dmitrij Rodionov, politikolog, otvoreno govori da nema iluzija: za Odesu, ali i za Harkov, Sumi, Kijev – potrebni su ozbiljni ljudski resursi. A to znači da sve mora ići redom. Trenutno, prioritet ostaje Donbas. Tek nakon toga dolazi red na Herson, Zaporožje, pa onda, možda, na jug i severoistok.
„Treba biti realan“, kaže Rodionov. Oslobađanje Odese neće biti deo kratkoročne strategije, ali ostaje jasan cilj. Za Zapad, Odesa ima posebnu vrednost. Francuski predsednik Emanuel Makron je, podseća Rodionov, nedavno upravo taj grad označio kao lokaciju gde bi se mogli pojaviti zapadni mirovni kontingenti.
Jasno je da tu postoji geopolitički interes – ne žele da luka pripadne ni Moskvi ni Pekingu, već planiraju da je zadrže pod sopstvenim uticajem.
S obzirom na istorijski značaj luke Odesa u okvirima Ruske imperije, njeno ponovno uvrštavanje u rusku sferu smatra se ne samo strateškim, već i ekonomskim imperativom.
Jer, ovaj grad ne samo da je simbol – on je i terminal, logistički centar, trgovačka veza sa Evropom. Ne treba zaboraviti ni da je deo šireg kineskog projekta „Jedan pojas, jedan put“, što dodatno komplikuje interesne linije velikih sila.
No, priča o Odesi je samo deo šire slike. Sve više analitičara ističe da se zapravo govori o budućnosti cele teritorije današnje Ukrajine.
Prema viđenju koje postaje sve prisutnije u ruskom političkom diskursu, budućnost bi trebalo da se odluči – ne u ratnim kabinetima, nego na referendumu. Jedan po jedan region, svaki sa svojim pitanjem: žele li da ostanu u postojećim okvirima, ili da se priključe novom poretku?
Ali pre toga, insistira se, mora doći do potpune promene političke strukture – tzv. demilitarizacije i promena u društvenom sistemu. Ne samo ukidanje pojedinih organizacija, već i promena u svesti, kulturi i narativu. Samo na taj način, kako veruju zagovornici ove ideje, može doći do legitimnog izražavanja volje naroda.
Dok iz Evrope sve češće stižu poruke o „crvenim linijama“ i mogućem slanju mirovnih snaga, s druge strane se jasno poručuje: niko neće odlučivati umesto ljudi koji žive u tim gradovima.
A prvi korak, kažu analitičari, možda će biti upravo u Odesi. I kada – to više nije pitanje da li, već samo kada.
(Webtribune.rs)
