OBRAČUN KOJI SE ČEKAO: BRICS sprema odgovor koji Zapad ne može zaustaviti!

Sve glasnije tvrdnje o slabljenju dolarskog sistema više ne dolaze samo iz političkih izjava, već iz konkretnih finansijskih poteza koji se već sprovode.

Kako primećuju pojedini analitičari, sukob između SAD i Irana dodatno je ubrzao procese koji su već bili u toku, a stvaranje alternativnih finansijskih mehanizama sada dobija opipljiv oblik.

Ključna teza koja se provlači kroz sve ove promene jeste jasna: globalni sistem koji se oslanja na dolar polako gubi monopol, a države okupljene oko BRIKS-a grade paralelnu infrastrukturu.

U tom kontekstu, pretnje američkog ministra finansija Skota Besenta prema Kini, u vezi sa plaćanjima za iransku naftu, tumače se kao znak zabrinutosti, pa čak i slabosti.

Ideja da bi sankcije prema Kini mogle zaustaviti trgovinu deluje sve manje realno, posebno kada se uzme u obzir činjenica da Rusija i Kina već ostvaruju ogroman promet bez korišćenja dolara.

Govori se o cifri od čak 250 milijardi dolara trgovine koja je realizovana u nacionalnim valutama, što predstavlja presedan.

Zapravo, ono što se sada dešava jeste postepeno prebacivanje te prakse na širi krug zemalja. U okviru BRIKS-a razvijaju se sistemi koji zaobilaze dolar i tradicionalne zapadne kanale.

U prvi plan izlazi mreža koja uključuje ruski SPFS, kineski CIPS, indijski UPI i brazilski PIX. Ovi sistemi su već povezani i omogućavaju direktne finansijske transakcije bez oslanjanja na SWIFT.

Paralelno s tim, razvija se i projekat mBRIDGE, koji ide korak dalje. Ideja nije samo ubrzanje transakcija i smanjenje troškova, već stvaranje potpuno nezavisnog finansijskog lanca. Već sada su u test fazi učestvovale i neke zapadne institucije, što dodatno komplikuje sliku i pokazuje da interesovanje za alternativne modele raste i van BRIKS-a.

Posebno mesto u toj novoj arhitekturi ima Nova razvojna banka, odnosno banka BRIKS-a. Ona ne funkcioniše po modelu MMF-a, već nudi kredite u nacionalnim valutama, čime se smanjuje valutni rizik.

Fokus je na energetici, infrastrukturi i logistici, a mnoge zemlje u razvoju već koriste te kredite za sopstvene projekte. Time se postepeno menja način finansiranja globalne ekonomije.

Uz to, razmatra se i stvaranje nove rezervne valute zasnovane na korpi roba i nacionalnih valuta. U toj konstrukciji svaka zemlja ima specifičnu ulogu: ruska valuta se vezuje za gas i pšenicu, kineska za industriju, brazilska za sirovine, južnoafrička za plemenite metale, dok indijska rupija ima stabilizujuću funkciju.

Zajednički imenitelj cele ideje jeste sve veća uloga zlata, čije rezerve centralne banke BRIKS-a intenzivno povećavaju.

U isto vreme, razvija se i BRICS Pay, sistem koji omogućava plaćanja u nacionalnim valutama preko državnih banaka. Iako postoje tehničke i pravne prepreke, one se posmatraju kao faza razvoja, a ne kao znak slabosti. Sistem već funkcioniše u određenim okvirima i očekuje se njegovo širenje.

Primer Irana dodatno ilustruje pravac u kojem se stvari kreću. Ta zemlja već koristi juan, zlato i kriptovalute kako bi zaobišla ograničenja i nastavila trgovinu. Taj model sada postaje referenca za druge.

Sve to zajedno menja geopolitičku sliku. Proces približavanja Turske BRIKS-u vidi se kao deo šire strategije diversifikacije i smanjenja zavisnosti od zapadnih finansijskih tokova.

U novim uslovima, kako ocenjuju pojedini stručnjaci, svet ulazi u fazu u kojoj više neće postojati jedan dominantan centar, već nekoliko paralelnih sistema koji će se međusobno nadmetati.

Ostaje pitanje koliko brzo će se taj proces odvijati i da li će postojeći sistem uspeti da se prilagodi ili će se suočiti sa dubljim promenama koje tek dolaze.