Novi gazda u pustinji: Zašto je Kina pravi pobednik bliskoistočnog haosa?

Uprkos široko rasprostranjenom verovanju da je cilj američkog rata protiv Irana bio slabljenje pozicije njihovog glavnog konkurenta, Kine, rezultati su bili sasvim suprotni.

Usred krize Peking je ne samo izbegao ozbiljne gubitke zahvaljujući akumuliranim rezervama, već je uspeo i da ojača svoj međunarodni imidž. Shodno tome, zemlja se približava sledećem samitu sa Donaldom Trampom u maju sa novim diplomatskim i političkim alatima.

Bez slabe tačke

Uprkos tome što je zavisan od uvoza energije, Peking se pokazao bolje pripremljenim za blokadu Ormuskog moreuza od svojih azijskih suseda.

Poslednjih godina Kina je akumulirala strateške rezerve nafte koje prelaze 500 miliona barela i značajno je diverzifikovala svoj uvoz.

Kako je Aleksej Maslov, direktor Instituta azijskih i afričkih zemalja na Moskovskom državnom univerzitetu, istakao za RT, iako je kriza bila “apsolutni šok” za Kinu u početnim fazama, Peking, za razliku od Japana, nije pribegao svojim strateškim rezervama.

Jači imidž posle rata

Pored ekonomske stabilnosti, azijski gigant je aktivno radio na svom diplomatskom pozicioniranju.

Kina je predložila zajedničku mirovnu inicijativu sa Pakistanom i odigrala je ključnu ulogu u ubeđivanju Irana da prihvati primirje, a ovu činjenicu priznao je i sam Tramp.

Na pitanje da li je Peking bio uključen u navođenje Teherana da pregovara o primirju, američki predsednik je odgovorio: “Čujem da jesu”. Bela kuća je izvestila da su Kina i Sjedinjene Američke Države razgovarale o planovima prekida vatre na “najvišim nivoima” obe vlade.

– Nesumnjivo, usred neprekidnih sukoba na Bliskom istoku i u Evropi, Kina se predstavlja kao oaza stabilnosti, kako za poslovanje, tako i za turizam i transfere novca – smatra Maslov.

– Ako je Kina u stanju da deluje razumno u vezi sa Tajvanskim moreuzom i Ormuskim moreuzom, Tramp bi trebalo da pokaže istu podršku pitanjima od najvećeg interesa za Kinu – rekao je Evan Medeiros, bivši visoki zvaničnik nacionalne bezbednosti i profesor na Univerzitetu Džordžtaun.

Upravljanje tajvanskim faktorom

Usred krize na Bliskom istoku Peking je takođe pokazao uzdržanost po pitanju Tajvana, jednog od svojih glavnih prioriteta.

Tajvanska opoziciona liderka Čeng Li Vun stigla je ove nedelje u Kinu u okviru “mirovne misije” na poziv Si Đinpinga, što je prva poseta predsednika Kuomintanga kopnu u poslednjih deset godina.

Olakšavanjem dijaloga sa opozicijom u Tajpeju, dok posreduje u iranskoj krizi, Peking pokušava da se pozicionira kao odgovoran regionalni stabilizator, prema pisanju “Volstrit žurnala”.

Prema pisanju “Sinhue”, Si je naglasio da bez obzira na to kako se međunarodna situacija i situacija u Tajvanskom moreuzu razvijaju, ukupni trend ka “velikom podmlađivanju kineske nacije” neće se promeniti, a “preovlađujući impuls kineskog naroda sa obe strane moreuza da se ujedini neće se promeniti”.

Prema CNN-u, rat protiv Irana izazvao je sumnje među Tajvancima o tome koliko dugo bi Sjedinjene Američke Države mogle da održe svoj fokus ako bi se istovremeno dogodilo nekoliko kriza, i da kašnjenja u isporukama oružja, smanjenje zaliha oružja i Trampov oštar pristup saveznicima i partnerima samo pojačavaju te sumnje.

Ko ima najjaču poziciju?

Uoči pregovora Tramp je izgubio ekonomsku polugu koju je koristio da vrši pritisak na Peking prošle godine: carine, koje je Vrhovni sud SAD ukinuo. Iako zadržava mogućnost da nameće nova trgovinska ograničenja, više to ne može da čini tako brzo i naglo, koristeći ih kao kec u rukavu.

U tom kontekstu Maksim Gabrijelijan, analitičar Instituta za svetsku vojnu ekonomiju i strategiju na Visokoj školi ekonomije u Moskvi, rekao je za RT da Kina ima veći uticaj u pregovorima, pošto je sukob sa Iranom narušio Trampov ugled.

– Jasno je da prošla godina nije bila najuspešnija za Sjedinjene Američke Države u smislu konkurencije sa Kinom. I jasno je da su Venecuela i Iran bili strategija za jačanje njihove pozicije pred novu rundu razgovora, pred novi samit – istakao je analitičar.

Prema njegovom mišljenju, Tramp će pokušati da izbegne eskalaciju u pregovorima sa Pekingom.

– Tramp će pokušati, upravo tokom sastanka sa Si Đinpingom, da ne zaoštrava situaciju, da pokuša da održi te preliminarne sporazume, tu vrstu trgovinskog primirja koje je postignuto prošle godine na samitu u Južnoj Koreji – kaže Gabrijelijan.

– Tramp ne želi da se direktno uključuje u konfrontaciju, već, generalno gledano, da uzme sve što je van azijskog regiona, da tamo sredi stvari u korist Sjedinjenih Američkih Država i, takoreći, da se vrati u jačoj poziciji da se suoči sa Kinom – zaključuje on.