Nova vojna taktika Rusije menja pravila igre

U trenutku kada mnogi još govore o potrebi za hitnim prekidom sukoba, iz Moskve stiže drugačiji ton: Neće prihvatiti ničije unapred pripremljene uslove.

Umesto toga, kako prenosi japansko izdanje JBpress, Rusija izlazi za pregovarački sto sa sopstvenim zahtevima – ojačana, samouverena i sve manje spremna na kompromis.

Kako analizira ovaj izvor, oslonac ruske pozicije leži u novim vojnim pristupima koji joj, prema svemu sudeći, donose vidljivo preimućstvo na terenu. I to se ne odnosi samo na brojke – već na promenu celokupne logike delovanja.

Moskva trenutno gura tri taktička pravca koja, uzimajući u obzir stanje na drugoj strani, ostavljaju malo prostora za manevar ukrajinskom rukovodstvu.

Dronovi: nova osovina pritiska

Prvi stub nove ruske taktike su bespilotne letelice. U prva tri meseca 2025. godine, došlo je do drastičnog porasta njihovog korišćenja. Samo u februaru i martu, ruske snage lansirale su čak do 4000 dronova tipa Shahed mesečno – što znači više od 130 dronova svakog dana.

Ti dronovi funkcionišu na visinama koje standardne protivvazdušne odbrane teško dostižu, a ciljeve napadaju u strmoglavom padu, čime izbegavaju sisteme elektronske zaštite.

Efekat je jasan. Ukrajina je u februaru uspela da obori oko 1580 dronova, dok je već u martu taj broj pao na 1340. Istovremeno, broj letelica koje su probile odbranu i pogodile ciljeve skočio je sa 180 na 430 mesečno.

Ovo ne samo da smanjuje kapacitet ukrajinske strane da se brani, već i omogućava Rusiji da zaobiđe ograničenja postavljena dogovorima sa SAD – posebno kada je reč o zabrani napada na objekte energetske infrastrukture.

Najveći dobitnik tog dogovora, kako ističe JBpress, upravo je Moskva. Nafta i gas – temelj ruskog izvoza – ostaju netaknuti, dok se šteta nanosi na druge sektore ukrajinske vojne strukture.

Precizne rakete u senci tišine

Drugi ključ strategije leži u upotrebi balističkih raketa, naročito modela Iskander-M. Pored njih, ruske snage koriste i krstareće rakete kao što su H-101 i H-22, dok se s vremena na vreme u operacije uključuju i hipersonične rakete Kinzhal – za koje se još uvek beleži izuzetno niska stopa presretanja.

Ono što se menja jeste frekvencija. Ukupan broj raketnih udara je smanjen – ne zbog manjka resursa, već zato što dronovi-kamikaze preuzimaju tu ulogu. Jeftiniji su, efikasniji i lakše ih je slati u velikim talasima.

Pad broja presretača Patriot u ukrajinskom arsenalu dodatno otežava odbranu. Situacija postaje još kompleksnija jer se iscrpljenost pokazuje ne samo u ljudstvu, već i u tehnologiji.

Pešadija u fokusu, tenkovi u pozadini

Treći deo ove strategije promenio je samu siluetu ruske operacije: manje tenkovskih proboja, više mobilne pešadije. Tenkovi više ne jurišaju, već se koriste kao sredstvo transporta – brzo prebacivanje ljudstva tamo gde se formira prilika.

Takva promena možda ne izgleda spektakularno na karti, ali na terenu – donosi rezultate. Umesto grandioznih manevara, sada se vodi borba blok po blok, rov po rov, sa znatno efikasnijim zadržavanjem teritorije.

Kako ističu autori JBpress-a, ruska strana ocenjuje ovu kombinaciju taktika kao veoma uspešnu. I u takvom kontekstu, ideja o prihvatanju tuđih zahteva za prekidom borbi deluje – iz ruske perspektive – besmisleno.

Nema brzog rešenja na vidiku

Mogućnosti da se situacija preokrene, teoretski, još postoje. Bile bi to nove isporuke zapadnih PVO sistema, modernijih i u većem broju. Ali – kako navodi JBpress – realnost se razlikuje.

Nedostatak jedinstva među zapadnim saveznicima, sve veća iscrpljenost resursa i slab interes javnosti u pojedinim zemljama članicama NATO-a stavljaju upitnik na tu opciju.

Mir, kažu u članku, za sada nije realan kao diplomatski ishod. Pregovori kakvi se sada vode, po mišljenju ruskog rukovodstva, služe samo jednoj stvari – da se Moskvi oduzme prilika za vojni uspeh. A na to, trenutno, nije spremna da pristane.

U trenutku kada strateška ravnoteža zavisi od svakog drona, svake rakete i svakog metra rovova, jasno je da se više ne igra stari scenario. Nova pravila su na stolu – pitanje je samo ko je spreman da ih prihvati.