NOVA RATNA PRETNJA: Iran kuva pakao za SAD, upozoravaju vojni analitičari

Američki potpukovnik u penziji Entoni Agilar, veteran sa 25 godina vojnog iskustva, izneo je dramatično upozorenje da bi nova eskalacija rata sa Iranom mogla da dovede Sjedinjene Američke Države u situaciju iz koje neće moći lako da se izvuku. Njegove procene dolaze u trenutku kada Vašington i Teheran, posle više od osam meseci sukoba, nisu uspeli da postignu trajni mirovni sporazum, dok opasnost od novog talasa vojnih operacija i dalje postoji.

Entoni Agilar (Anthony Aguilar), bivši oficir američkih specijalnih snaga, smatra da bi Sjedinjene Države mogle ozbiljno da potcene sposobnost Irana da odgovori na nove napade.

U izjavi koju prenose „Večernje novosti“, Agilar upozorava da bi naredni iranski odgovor mogao da bude znatno snažniji, uz ozbiljne posledice po američke vojne pozicije na Bliskom istoku.

Posebno je ukazao na problem ograničenih rezervnih kapaciteta američke vojske i mogućnost gubitka strateški važnih položaja.

Agilar je povukao paralele sa teškim istorijskim iskustvima SAD, uključujući Vijetnamski rat, dovodeći u pitanje sposobnost Vašingtona da izdrži dugotrajan sukob.

Njegova procena ne predstavlja zvaničan stav Pentagona, niti potvrdu da je Iran doneo odluku o novom velikom napadu. Međutim, neki od problema na koje upozorava mogu se prepoznati i u zvaničnim američkim dokumentima.

Američki vojni izveštaji otkrivaju ozbiljan problem

Prema izveštaju Istraživačke službe američkog Kongresa, ažuriranom u septembru 2026. godine, američke vojne operacije protiv Irana koštale su, prema proceni Kongresne budžetske kancelarije, čak 38 milijardi dolara do 1. avgusta 2026. godine.

Još važniji je podatak da su u izveštaju generalnog inspektora prenete procene Pentagona prema kojima je potrošnja municije dovela do strateških manjkova u zalihama i otkrila ograničenja američke industrije u njihovom obnavljanju.

To, naravno, ne znači da američka vojska ostaje bez oružja, ali potvrđuje da dugotrajan rat predstavlja ozbiljan logistički i industrijski izazov čak i za najmoćniju vojnu silu na svetu.

Upravo na tom problemu Agilar zasniva jedan deo svojih upozorenja.

Iranu nije neophodna klasična vojna pobeda

U razgovoru sa profesorom Glenom Dizenom, objavljenom 6. novembra, Agilar je detaljnije obrazložio svoju procenu iranske strategije.

Prema njegovom tumačenju, Teheran se oslanja na asimetrično ratovanje, odnosno na metode kojima slabiji protivnik može da nanese nesrazmerno velike gubitke vojno nadmoćnijoj sili.

Iran raspolaže balističkim raketama, bespilotnim letelicama i sistemima protivvazduhoplovne odbrane, a njegov geografski položaj omogućava mu da ugrožava pomorski saobraćaj u Persijskom zalivu.

Za razliku od klasičnog rata, u kojem je cilj uništenje protivničke vojske, strategija iscrpljivanja zasniva se na postepenom povećavanju vojnih, ekonomskih i političkih troškova sukoba.

Agilar smatra da američko rukovodstvo pogrešno polazi od pretpostavke da će snažnije bombardovanje naterati Iran na ustupke. Po njegovoj proceni, takav pristup mogao bi da proizvede suprotan rezultat i dodatno učvrsti iransku odluku da nastavi otpor.

Ormuski moreuz — oružje koje pogađa čitav svet

Jedan od najvećih aduta Irana nije samo njegova vojska, već i geografija.

Ormuski moreuz, koji povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i dalje sa svetskim morskim putevima, predstavlja jednu od najznačajnijih tačaka globalne trgovine naftom i prirodnim gasom.

Poremećaji saobraćaja kroz ovaj prolaz mogu da izazovu rast cena energenata, poskupljenje transporta i šire posledice po svetsku privredu.

Tokom sukoba koji je počeo 28. februara, Iran je napadima i pretnjama komercijalnim brodovima ozbiljno poremetio pomorski saobraćaj.

Američka mornarica nastojala je da obezbedi plovidbu, ali su incidenti nastavljeni i tokom novembra.

Tako je 8. novembra američka Centralna komanda saopštila da su njene snage onesposobile komercijalni brod u Omanskom zalivu, pošto je, prema američkoj verziji događaja, pokušao da prekrši pomorsku blokadu.

Istovremeno su stizali izveštaji o eksplozijama na iranskom ostrvu Kešm i novim incidentima sa tankerima.

U takvim okolnostima, i relativno ograničene vojne operacije mogu da izazovu ekonomske posledice daleko izvan Bliskog istoka.

Tramp najavljuje uzdržanost, Teheran ne pristaje na američke uslove

Dok Agilar upozorava na moguću eskalaciju, iz Vašingtona stižu nešto drugačije poruke.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je 9. novembra da za sada ne namerava da pokrene novu veliku vojnu operaciju protiv Irana, nakon razgovora sa katarskim posrednicima i predstavnicima država Persijskog zaliva.

Ipak, američka pomorska blokada ostaje na snazi, dok Vašington zadržava mogućnost novih udara.

Sa druge strane, iranski zvaničnik Mohsen Rezai saopštio je 10. novembra da između Teherana i Vašingtona trenutno nema pregovora i da SAD nisu prihvatile uslove koje je iranska strana postavila.

Tako su dve zemlje i dalje daleko od trajnog političkog rešenja.

Da li Americi preti novi Vijetnam?

Poređenje sa Vijetnamskim ratom, koje se pojavljuje u Agilarovim upozorenjima, otvara pitanje razlike između vojne nadmoći i političke pobede.

Sjedinjene Države raspolažu daleko većom vazduhoplovnom i pomorskom moći od Irana. Međutim, sposobnost nanošenja velikih vojnih gubitaka protivniku nije isto što i sposobnost da se on primora na prihvatanje političkih zahteva.

U slučaju Irana, dodatnu složenost predstavljaju veličina teritorije, raketni arsenal, geografija Persijskog zaliva i mogućnost širenja sukoba na susedne zemlje.

Istraživačka služba američkog Kongresa u svojoj analizi razmatra više mogućih ishoda, među kojima su nastavak ograničenih sukoba, novi prekid vatre, širenje rata i postizanje političkog sporazuma.

To pokazuje da ni u američkim institucionalnim procenama ne postoji jedan izvestan scenario daljeg razvoja događaja.

Agilarovo upozorenje zato ima posebnu težinu u jednom pitanju: koliko dugo Amerika može da nastavi sukob u kojem vojna moć ne donosi i konačno političko rešenje?

Odgovor još nije poznat. Ali podaci o troškovima rata, problemima sa zalihama municije i neprekidnim sukobima u Persijskom zalivu pokazuju da posledice ovog rata već daleko prevazilaze početne vojne operacije.