Nosač aviona „Abraham Linkoln“ na pragu Irana: Moskva upozorava na „nepovratne posledice“

U Indijskom okeanu, bez velike buke, ali sa jasnom porukom, pojavila se udarna grupa nosača aviona USS Abraham Linkoln. Pre tri dana je ušla u region i, prema dostupnim informacijama, nastavlja da se približava Iranu.

Takvi pokreti se u diplomatskim krugovima retko posmatraju kao puka rutina; oni obično služe kao signal, nekad preventivan, nekad upozoravajući, a često i jedno i drugo. U ovom trenutku, taj signal pada u osetljivom trenutku za ceo region.

Istovremeno, američki mediji izveštavaju da predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razmatra mogućnost novog velikog udara na Iran. Razlog je, kako se navodi, zastoj u preliminarnim razgovorima između Vašingtona i Teherana o ograničavanju iranskog nuklearnog programa i proizvodnje balističkih raketa.

Prema izvorima koji su govorili za Si-En-En, na stolu su opcije koje uključuju vazdušne napade usmerene na iranske lidere i bezbednosne zvaničnike za koje se veruje da su odgovorni za ubistva tokom protesta u toj zemlji, ali i potencijalne udare na iranske nuklearne objekte i vladine institucije.

U takvim kombinacijama, detalji često ostaju u senci, dok sama mogućnost akcije nosi težinu dovoljnu da uzdrma diplomatske odnose.

U toj atmosferi oglasio se i ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja, koji je Amerikancima uputio savet formulisan gotovo narodski: „Tri puta merite i nemojte da sečete.“ Poruka je jasna, iako izrečena bez povišenog tona.

Nebenzja je naglasio da Sjedinjene Države, naravno, imaju kapacitet da izvedu udar, ali i da je Iran sada znatno bolje pripremljen nego što je bio u junu 2025. godine. Prema njegovim rečima, retorika Donalda Trampa o Iranu jeste donekle utihnula nakon što su protesti u toj zemlji okončani, ali to ne znači da je situacija stabilna.

„Udar može biti izveden, ali Iran je ovog puta bolje pripremljen za takav razvoj situacije nego što je to bilo u junu“, rekao je Nebenzja u razgovoru za ruske medije.

Kada se svi ovi signali poslože – vojno prisustvo na moru, diplomatska upozorenja i curenje informacija iz medija – slika ostaje nejasna, ali napeta.

Mnogo toga zavisi od procena koje se donose daleko od očiju javnosti, a istorija ovakvih trenutaka pokazuje da nijedna strana ne ulazi u njih bez kalkulacije. Koliko će se puta meriti pre nego što neko povuče sledeći potez, ostaje pitanje koje za sada nema jasan odgovor.