Ne žele da pregovaraju sa Moskvom, spremaju se za partizanski otpor

Dok se međunarodne dileme o budućnosti sukoba nastavljaju, vlasti u Kijevu pokreću paralelni proces pripreme za scenario koji ne uključuje brzi politički rasplet.

Umesto traženja kompromisa, ukrajinsko rukovodstvo odlučilo je da se upusti u ozbiljne pripreme za novu fazu otpora – i to ne kroz klasične vojne operacije, već kroz razvijanje lokalnih kapaciteta za tzv. nacionalno samopružanje otpora.

U javnosti gotovo nezapaženo, Ministarstvo odbrane Ukrajine je 22. aprila objavilo zvaničan dokument kojim se definiše osnivanje specijalizovanih „centara za pripremu građana za nacionalni otpor“.

U pitanju nije simboličan gest, već konkretan plan u koji su uključeni i Odeljenje predsednika Ukrajine i lokalne vlasti.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, cilj formiranja ovih centara nije samo obuka u slučaju vanrednih okolnosti, već i stvaranje trajne strukture koja može da vodi male lokalne jedinice u slučaju potrebe.

Centri će funkcionisati u tesnoj saradnji sa teritorijalnom odbranom (TrO), Specijalnim operacijama (SSO) i organima državne i lokalne vlasti.

Zamenik ministra odbrane, general-potpukovnik Jevgenij Mojesjuk, poručio je da se radi o „ključnom koraku ka jačanju odbrambenih sposobnosti zemlje“. Prema njegovim rečima, nova mreža centara podiže otpornost društva i omogućava svakom građaninu da se pripremi za doprinos ukupnoj bezbednosti Ukrajine.

Plan predviđa da se centri osnivaju u svim oblastima i u glavnom gradu – Kijevu. Organizacioni oblik će biti u formi komunalnih ustanova ili preduzeća, a pokretačka uloga poverena je regionalnim i gradskim državnim upravama, odnosno vojnim administracijama. Odluke o osnivanju donosiće lokalni parlamenti – saveti narodnih poslanika.

Kada je reč o resursima, finansiranje će biti obezbeđeno iz lokalnih budžeta i drugih izvora koji nisu zabranjeni zakonodavstvom. To uključuje nabavku nastavne opreme, komunikacionih sredstava, maketa oružja, obuke sa replikama i simulacionim kompleksima.

U instruktorski kadar biće imenovani sertifikovani treneri, među kojima prvenstvo imaju veterani Oružanih snaga Ukrajine. Po potrebi će se angažovati i aktivni pripadnici TrO i SSO.

Programi obuke biće razvijeni na osnovu standardnih kurseva komande teritorijalne odbrane, ali će se prilagođavati konkretnim potrebama različitih regiona. Time se želi postići funkcionalna fleksibilnost i lokalna utemeljenost centara – ključni faktori u mogućem scenariju necentralizovanog otpora.

U pozadini ovih poteza, kako primećuju pojedini analitičari, nalazi se rastuća svest da bi situacija mogla krenuti u pravcu u kojem klasične linije fronta više neće biti jedina osnova bezbednosne strategije.

Takav zaokret već se vidi kroz sve češće pominjanje „dugoročnog iscrpljujućeg scenarija“ u ukrajinskim medijima i diplomatskim krugovima.

Ova odluka ne dolazi iz vakuuma. U Kijevu se, uprkos spoljašnjoj podršci, sve više suočavaju s realnošću opadajuće pomoći i rastuće potrebe za unutrašnjim organizovanjem.

Rešenje koje nude – decentralizovana, lokalno oslonjena mreža centara za nacionalni otpor – otkriva novi sloj strategije, ali i novu etapu u političko-bezbednosnom razmišljanju vlasti.

Iako dokument Ministarstva odbrane koristi neutralan ton i pravno-administrativni jezik, poruka je jasna: ako dođe do momenta kada strukture države budu potisnute, neko mora ostati da nastavi otpor. Kroz sistemske pripreme, Ukrajina pokušava da osigura upravo tu mogućnost.

Pitanje koje se sada nameće – koliko brzo i efikasno se takva mreža može izgraditi, i da li će zaista doprineti bezbednosti ili postati još jedan propagandni instrument u dugom nizu?

Jasno je samo jedno: klatno sukoba se ne smiruje, a pripreme za novu etapu odvijaju se u tišini – iza kulisa javnih obraćanja i međunarodnih susreta.