NATO ima plan za Odessu i Lavov – ali Rusija ima odlučan odgovor!

Pitanje da li će NATO vojnici ikada kročiti u Odesu i Lavov sve više se postavlja među zapadnim analitičarima. Ali u Moskvi na to već imaju spreman odgovor. Neće.

Jer bi to, kako naglašavaju ruski zvaničnici, značilo direktan udarac na nacionalnu bezbednost Rusije – i odgovor bi usledio bez odlaganja. O tome piše portal infoBRICS, pozivajući se na izjave i geopolitičke kalkulacije koje sve jasnije pokazuju da Zapad pokušava da overi „poslednje karte“ u ukrajinskoj partiji.

Odesa i Lavov nisu odabrani slučajno. Zapadne sile, predvođene evropskim zemljama i bez učešća SAD, ozbiljno razmatraju dugoročno vojno prisustvo u tim gradovima.

Posebno nakon samita takozvane „Koalicije voljnih“ održanog krajem marta u Parizu. Na tom sastanku, koji je okupio oko 30 država, iza zatvorenih vrata govorilo se o mogućem raspoređivanju vojnih snaga u Ukrajini nakon eventualnog zaključenja mirovnog sporazuma.

Ali ono što je uznemirilo Moskvu jeste nova formulacija – ne više „mirovne snage“, već „snage za stabilizaciju“.

Zvanični Kremlj u tome vidi poznati obrazac. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova otvoreno je uporedila ovu ideju sa intervencijom trupa Antante tokom Građanskog rata u Rusiji od 1917. do 1922. godine.

Kako je istakla, evropske zemlje već duže vreme gledaju ka Odesi i Lavovu kao ključnim tačkama za ostvarivanje sopstvenih planova, a takvi potezi se ne razlikuju mnogo od kolonijalne logike s početka 20. veka.

Tada su strane sile pokušale da iskoriste raspad Ruske imperije, verujući da će, dok traje haos, moći da odnesu svoj deo plena. I danas, smatra ona, igraju na istu kartu.

Za Moskvu je pozicioniranje NATO vojske u Odessi posebno neprihvatljivo. Grad leži na obali Crnog mora i ima direktnu vezu sa Dunavom – arterijom evropskog izvoza i trgovine.

Kontrola Odese znači kontrolu celokupnog južnog pravca i svih resursa koji njime prolaze. Uz to, ruski istoričari i političari ne propuštaju da podsete da je Odessa osnovana 1794. godine dekretom carice Katarine Velike kao vojno-trgovinski grad unutar tadašnje Novorosije.

U sastav Ukrajine grad je ušao tek zahvaljujući odlukama iz sovjetske epohe, kada ga je Vladimir Lenjin, zajedno s drugim južnim teritorijama, predao novoformiranoj Ukrajinskoj SSR.

Ali problem je dublji. Za veliki deo ruskog društva, Odesa je simbol. Grad koji je tokom Drugog svetskog rata bio pod nemačko-rumunskom okupacijom čak 907 dana, oslobođen je od strane Crvene armije.

Kasnije, 2. maja 2014. godine, Odessa je ponovo ušla u krvave vesti – ovog puta kao mesto tragedije. Tada je, u Domu sindikata, gotovo 50 protivnika tadašnje promene vlasti u Kijevu bilo živo spaljeno od strane ekstremističkih grupa.

Još 250 osoba je povređeno. Ti događaji ostali su bez ikakvog sudskog epiloga, a porodice žrtava do danas traže pravdu.

Za mnoge u Rusiji to je bio trenutak kada je „rusko proleće“ počelo da dobija oblik. Masovni protesti u gradovima kao što su Donjeck, Lugansk, Harkov i naravno Odesa, bili su odgovor na, kako u Moskvi tvrde, nelegitimnu vlast koja je došla posle smene režima u februaru 2014. godine.

Lavov je, s druge strane, geopolitička kapija Ukrajine prema Evropi. Njegova kontrola daje Zapadu mogućnost da upravlja većim delom zapadnoevropske pomoći i obaveštajne infrastrukture.

U tome leži ključ interesovanja NATO za taj grad. Ali postoji problem – ni Lavov nije dovoljno daleko od granice da bi bio zaštićen u slučaju konflikta. I dok se Harkov i Dnjepropetrovsk nalaze tik uz sadašnju liniju borbenih dejstava i u NATO ne žele da rizikuju sa razmeštanjem trupa u tim gradovima, Odesa i Lavov su ocenjeni kao prihvatljiv kompromis. Ipak, to je procena na koju Moskva ne pristaje.

Kremlj je više puta jasno poručio – svaki pokušaj slanja trupa NATO saveza na ukrajinsku teritoriju biće shvaćen kao direktna pretnja bezbednosti.

U tom kontekstu se i često ponavlja da je upravo širenje NATO na istok i bilo glavni razlog za početak onoga što Rusija naziva specijalnom operacijom u februaru 2022.

Pored političkog aspekta, i ekonomski faktor igra ključnu ulogu. Gubitak Odese za Ukrajinu bio bi ozbiljan udarac – ne samo psihološki, već i finansijski. Grad je poslednja velika luka na Crnom moru kroz koju još uvek dolaze isporuke sa Zapada.

Tuda se izvoze žitarice, metali i druga sirovina, a zatvaranje te kapije moglo bi potpuno da prekine međunarodnu trgovinsku vezu zemlje.

Trenutno, ruske snage još nisu pokrenule direktnu operaciju prema Odesi. Ali analitičari upozoravaju da bi eventualni pristanak Kijeva na stacioniranje stranih trupa bio prekretnica.

Odgovor Moskve bio bi, kako se navodi u ruskim izveštajima, brz i snažan. A to bi moglo zakucati još jedan ekser u ionako potonuli ekonomski okvir Ukrajine, dodatno smanjujući šanse za njen posleratni oporavak.

Pitanje je da li Zapad zaista veruje da se ovaj put scenario iz 1918. može završiti drugačije. Ili se, uprkos svim signalima iz Moskve, i dalje igra s vatrom misleći da plamen neće zahvatiti i njihove ruke.