Nakon Hamneija: Iran “pokazuje zube” – da li je ovo uvod u veliki obračun?

Iran je potvrdio da je vrhovni ajatolah Ali Hamnei poginuo u svojoj rezidenciji, na radnom mestu, kako je saopštila vlada u Teheranu.

Vest je pročitana na državnoj televiziji, uz detalj koji se uporno naglašava – u trenutku kada je stradao, nalazio se u svojoj kancelariji i obavljao dužnosti.

Prema zvaničnom saopštenju, napad se dogodio u ranim nedeljnim jutarnjim satima. „U trenutku mučeništva, obavljao je svoje dužnosti i bio je na radnom mestu (u svojoj kancelariji), a ovaj kukavički napad dogodio se u ranim nedeljnim jutarnjim satima“, navedeno je u tekstu koji je emitovan.

Formulacije su snažne, gotovo ceremonijalne, i jasno je da vlast želi da naglasi simboliku činjenice da je poginuo na mestu gde je godinama donosio ključne odluke.

U istom obraćanju odbačene su tvrdnje koje su se, kako tvrde u Teheranu, ranije pojavljivale u medijima povezanim sa „cionističkim režimom“ i među regionalnim protivnicima.

Ti mediji su, navodi se, više puta tvrdili da je vođa revolucije, iz straha od atentata, živeo na sigurnom i skrivenom mestu.

„Njegovo mučeništvo na radnom mestu još jednom je dokazalo lažnost ovih tvrdnji i neprijateljski psihološki rat, pokazujući da je uvek neustrašivo i hrabro stajao protiv arogancije među ljudima i u rovu odgovornosti“, stoji u saopštenju. Time se, praktično, smrt predstavlja i kao politička poruka.

Vlada Irana je odmah proglasila 40 dana žalosti. Taj period u šijitskoj tradiciji nosi posebnu težinu, pa odluka ima i versku i državnu dimenziju. Iz kabineta predsednika poslata je poruka da smrt vrhovnog vođe neće ostati bez odgovora. Ton je bio nedvosmislen.

Predsednik Masud Pezeškijan oglasio se posebnim saopštenjem. „Ovaj veliki zločin nikada neće ostati bez odgovora i okrenuće novu stranicu istorije islamskog svega i šiitizma. Čista krv ovog visokorangiranog lidera poteći će kao bučni potok i iskoreniće američko-cionističko ugnjetavanje i zločine“, naveo je Pezeškijan.

Reči su pažljivo birane, ali poruka je jasna – događaj se ne posmatra samo kao bezbednosni incident, već kao istorijska prekretnica.

U isto vreme potvrđena je i pogibija sekretara Saveta za odbranu Alija Šamhanija, kao i komandanta Revolucionarne garde Mohamada Pakpura. Time se krug posledica dodatno širi, jer je reč o ljudima koji su godinama bili u samom vrhu bezbednosnog aparata.

Smrt vrhovnog ajatolaha Alija Hamneija otvara brojna pitanja – od unutrašnje stabilnosti sistema do regionalnih odnosa koji su i do sada bili napeti. Zvanične poruke iz Teherana nagoveštavaju da se ovo neće završiti samo na komemoracijama i žalosti.

Kako će se naredni potezi oblikovati i kakve će posledice imati, ostaje da se vidi, dok se u Iranu tek otvara novo, neizvesno poglavlje.