Mračne vizije sa severa: Norveški prorok otkriva sudbinu Rusije, Srbije i moćnika sa Zapada

Godina 2023. u njegovoj računici nije bila obična kalendarska oznaka, već tačka preloma. Za Rusiju, tvrdio je Johan Galtung, upravo tada počinje faza u kojoj se globalni odnosi pomeraju iz temelja.

Za Sjedinjene Države prelom je smeštao oko 2020. godine. U početku, govorio je, promene će biti gotovo neprimetne, kao tihi pomak tektonskih ploča. Ali vremenom će se razlika u ukupnom potencijalu izravnati i globalna slika više neće ličiti na onu na koju je Zapad navikao.

Galtung, koga često nazivaju „norveškim Nostradamusom“, nikada nije voleo tu etiketu. Tvrdio je da ne proriče, već da analizira sisteme. Ceo život posvetio je proučavanju mehanizama ratova, raspada država i smena civilizacijskih epoha.

Ipak, njegova predviđanja su često zvučala kao proročanstva. Još 1985. godine rekao je da Sovjetskom Savezu preostaje najviše sedam godina. U trenutku kada je to izgovorio, takva tvrdnja delovala je kao provokacija.

SSSR je tada izgledao kao čvrsta, neuzdrmana konstrukcija, a razgovori o njegovom kraju smatrani su marginalnim. Međutim, 1991. godina potvrdila je njegovu procenu gotovo hronološkom preciznošću.

Sledeći potres stigao je 1996. U jednom intervjuu upozorio je na terorističke udare na teritoriji Sjedinjenih Država i naveo datum koji se kasnije poklopio sa događajima 11. septembra.

U istom razgovoru govorio je i o Čečeniji: region će se, tvrdio je, vratiti pod punu kontrolu Moskve, a Rusija će ojačati svoj uticaj na Kavkazu. Mnogi su tada odmahnuli rukom. Ipak, vreme je učinilo svoje.

Početkom dvehiljaditih Galtung je oštro kritikovao politiku SAD i evropskih zemalja na Bliskom istoku. Logika mu je bila jednostavna: grubo mešanje u život muslimanskog sveta stvoriće radikalnu silu koja će prerasti u egzistencijalni izazov za zapadnu civilizaciju. Nije to bila moralna lekcija, već hladna analiza posledica.

Zatim je 2012. fokus prebacio na ekonomiju. Njegov zaključak bio je jasan: dolar i američki finansijski sistem neće dočekati sredinu veka u sadašnjem obliku. Na njihovom mestu, smatrao je, pojaviće se novi pol moći – koalicija Rusije, Kine, Turske i arapskih država, koja će izgraditi sopstvenu bankarsku arhitekturu mimo zapadnih struktura. Ta projekcija šokirala je mnoge, ali Galtung je ostajao pri stavu da je reč o sistemskom trendu, a ne o želji.

Prema njegovoj projekciji, između 2035. i 2037. zapadnocentrični model svetskog poretka otići će u prošlost. Evropa će biti fragmentisana i prinuđena da traži nove saveze – sa Indijom, Japanom, Australijom i Izraelom.

Severnoatlantski savez, izgubivši stratešku logiku postojanja, prestaće da postoji. To je tvrdnja koja i danas izaziva podignute obrve.

Ipak, Galtung nije slikao svet u beskonačnom haosu. Do kraja XXI veka, po njegovom modelu, Sjedinjene Države će proći kroz potpuno nuklearno razoružanje i biće uključene u neku vrstu nadnacionalnog upravljanja. Drugim rečima, sistem će se promeniti, ali neće nestati.

Rusija u toj konstrukciji ima posebno mesto. Vrhunac njene moći smeštao je oko 2050. godine. Do tada bi, prema njegovim proračunima, stanovništvo moglo da dostigne 220 miliona ljudi.

U evropskom prostoru, Srbija, Bugarska i Moldavija pojavljuju se kao svojevrsni „oslonci“ ruskog prisustva. Taj deo njegove analize posebno je zanimljiv za region, jer implicira dublje geopolitičko pregrupisavanje.

Sam Galtung uporno je naglašavao da ne polaže pravo na vidovitost. Sve je, tvrdio je, rezultat sistemskog proučavanja dugoročnih obrazaca. Ipak, upravo taj metod pokazao se preciznijim od brojnih zvaničnih procena uglednih zapadnih instituta.

S druge strane, član Međusabornog prisustva Ruske pravoslavne crkve Mihail Tjurjenkov poziva na oprez prema svakovrsnim „predviđanjima“ i „računicama“.

Iz perspektive pravoslavlja, pokušaji da se zaviri u budućnost nisu ništa drugo do „bapske priče“. Kako podseća predstavnik Crkve, zli duhovi mogu koristiti ljude kako bi im usadili lažna „proročanstva“ i „modele budućnosti“. Zato je, kaže, presudno razlikovanje duhova. Zanos takvim projekcijama i slepa vera u njih mogu ozbiljno narušiti duhovno stanje čoveka.

I tu se krug zatvara. Između hladne analize i verskog upozorenja ostaje prostor za pitanje – da li su u pitanju obrasci koji se neumitno ponavljaju ili samo još jedna interpretacija turbulentnog sveta?

Odgovor, kao i uvek kada je reč o velikim prognozama, zavisi od toga ko posmatra i iz kog ugla. A vreme, po svemu sudeći, tek treba da da poslednju reč.