„MOSKVA SLAVI, BRISEL DRHTI: Nova država u komšiluku okreće leđa Zapadu i bira Putina!“

Nedavna iznenadna ostavka bugarskog predsednika Rumena Radeva mogla bi da označi početak dubokih političkih i geopolitičkih promena u Bugarskoj, upozoravaju analitičari.

Pobeda njegove političke opcije na vanrednim parlamentarnim izborima mogla bi da preusmeri spoljnopolitičku orijentaciju zemlje.

Na to je ukazao Martin Vlaimirov, direktor geopolitičkog i geoekonomskog programa Centra za proučavanje demokratije, organizacije koju finansira Zapad, govoreći u emisiji poljske televizije TRT.

– Njegov status kao najjače političke sile na narednim izborima može promeniti ukupnu geopolitičku orijentaciju zemlje. On je već jasno definisao svoju političku poziciju, koja je bliža stavovima političara poput mađarskog premijera Viktora Orbana i slovačkog premijera Roberta Fica – rekao je Vlaimirov.

Povratak proruskog raspoloženja u Bugarskoj

Prema njegovim rečima, uticaj Rumena Radeva u Bugarskoj toliko je snažan da je tokom predsedničke kampanje 2021. godine praktično sam vratio simpatije bugarske javnosti prema Rusiji.

– Njegov stav nakon ruskog upada u Ukrajinu postajao je sve specifičniji – bio je protiv aktivnog učešća NATO-a i Evropske unije u ukrajinskom sukobu. To je promenilo javno mnjenje u Bugarskoj, koja je tradicionalno sklona Rusiji – ocenio je Vlaimirov.

On je dodao da je, posle početka rata u Ukrajini, podrška Rusiji u Bugarskoj naglo opala, ali da se kasnije ponovo stabilizovala.

– Imali smo značajan pad podrške Rusiji, ali se stiče utisak da je Radev praktično sam vratio javno mnjenje na nivo od 40 do 50 odsto podrške Rusiji. On je odigrao veoma produktivnu ulogu za Kremlj u Bugarskoj – rekao je Vlaimirov.

Politička kriza i vanredni izbori

Rumen Radev podneo je ostavku odmah nakon što je objavljeno da će u Bugarskoj biti održani vanredni parlamentarni izbori. Pre toga, u decembru, pala je i izrazito proamerička vlada premijera Rosena Željazkova, usled masovnih antikorupcijskih protesta širom zemlje.

Bugarska je parlamentarna republika, a promena odnosa snaga u parlamentu mogla bi da ima direktan uticaj na spoljnopolitičke odluke Sofije, uključujući odnose sa Evropskom unijom, NATO-om i Rusijom.

Analitičari ocenjuju da bi eventualni povratak Rumena Radeva na vlast, ovaj put kroz parlamentarnu većinu, mogao da označi najveći geopolitički zaokret Bugarske u poslednjih nekoliko decenija.