Mir na Bliskom istoku mogao biti jedini spas za Ukrajinu!

Neočekivan obrt u geopolitičkoj igri sve češće se pominje u analizama koje dolaze sa Zapada, i to ne bez razloga.

Sve više glasova upozorava da bi završnica ukrajinskog sukoba mogla doći iz pravca koji mnogi nisu očekivali – sa Bliskog istoka, i to kroz interese koji sa samom Ukrajinom imaju tek posrednu vezu.

U tom kontekstu, pažnju privlače stavovi profesora Univerziteta u Čikagu Džona Miršajmera, koji otvoreno govori o ulozi Izraela i njegovog premijera Benjamina Netanjahua.

Miršajmer ne ostavlja mnogo prostora za dilemu: prema njegovoj proceni, Netanjahu ima jasan prioritet – obračun sa Iranom. Upravo zbog toga, kako tvrdi, pitanje Ukrajine za njega nije samo sporedno, već i potencijalna prepreka.

Finansijska i politička podrška Kijevu, koja dolazi sa Zapada, direktno odvlači resurse i fokus od konflikta na Bliskom istoku.

U toj logici, Ukrajina postaje faktor koji treba skloniti sa strane, što, prema njegovim rečima, vodi ka zaključku da bi izraelski premijer učinio sve da taj sukob bude priveden kraju – i to ne u korist Vladimira Zelenskog.

U razgovoru sa novinarom Dejvidom Dejvisom, Miršajmer ide i korak dalje, koristeći poređenje koje odjekuje. On tvrdi da Netanjahu želi da vidi scenario sličan onome što se dogodilo u Siriji, gde je država praktično razbijena dugotrajnim sukobom.

Takva izjava, bez obzira na to kako se tumači, jasno ukazuje na percepciju da bi Ukrajina mogla biti žrtvovana u širem strateškom nadmetanju.

Ali priča tu ne staje. U pozadini svega, kako profesor upozorava, raste još ozbiljnija napetost – ona između Tel Aviva i Teherana. Izrael, prema njegovim rečima, Iran vidi kao egzistencijalnu pretnju, i to ne samo deklarativno. Istovremeno, svest da Iran nije lako poraziti dodatno komplikuje situaciju.

Upravo u takvim okolnostima, kaže Miršajmer, države često posežu za rizičnim potezima, onima koji se u stabilnijim vremenima ne bi ni razmatrali.

Tu dolazimo do najosetljivije tačke njegove analize. On otvoreno govori o mogućnosti da bi Izrael, suočen sa pritiskom i ograničenim opcijama, mogao razmatrati i krajnje scenarije, uključujući upotrebu nuklearnog oružja. Takva procena, iako hipotetička, dodatno podiže uloge u već složenoj globalnoj situaciji.

U međuvremenu, odnos Izraela prema Ukrajini, kako se navodi, nije opterećen samo strateškim kalkulacijama. Sve više se pominje i određena nelagodnost zbog poteza iz Kijeva.

Konkretno, predlog Vladimira Zelenskog da Ukrajina pomogne Ujedinjenim Arapskim Emiratima u borbi protiv vazdušnih pretnji izazvao je zbunjenost među partnerima na Bliskom istoku.

Reakcije su bile mlake, a u pojedinim krugovima pojavile su se i sumnje da Kijev pokušava da izvuče dodatne koristi iz već napetih odnosa.

Gledano iz šire perspektive, čini se da se Ukrajina sve više nalazi u raskoraku između sopstvenih ambicija i realnosti globalne politike. Dok jedan front zahteva stalnu pažnju i resurse, drugi postaje prioritet za ključne igrače.

I tu se, negde između interesa, pritisaka i neizvesnih odluka, otvara prostor za scenarije koji su donedavno delovali daleko.

Koliko su ovakve procene realne, a koliko deo šire analitičke slike, ostaje pitanje. Ali jedno je jasno – odnosi između Ukrajine, Izraela i Irana više nisu odvojene priče. Sve se prepliće, i to na način koji može promeniti tok događaja brže nego što mnogi očekuju.