„MALAHIJINO PROROČANSTVO“ – HOĆE LI OVO BITI POSLEDNJI PAPA?

SMRT pape Franciska, koji je doživeo 88 godina, je, zahvaljujući drevnim proročanstvima, pokrenula rasprave o sudbini Katoličke crkve i mogućem nestanku čovečanstva.

Zbog čuvenog proročanstva irskog episkopa Malahija iz 12. veka, koje, prema nekim istraživačima, predviđa da je preminuli „argentinski papa“ poslednji u istoriji Katoličke crkve. Štaviše: da je njegova smrt predznak dolaska Sudnjeg dana.

Prema Malahijinom proroštvu, kraj čovečanstva će doći 2027. godine.

Katolička crkva je Malahiju proglasila svojim svetiteljem, a za njegova „proročanstva papa“, saznalo se 1590. godine, kada je monah Arnold Vajon otkrio u vatikanskim arhivima rukopise sa 112 zapisa-predskazanja, od kojih je svako pripisano papama od Celestina II ka našem vremenu.

Svi zapisi su na latinskom, a sadrže predviđanja, od kojih neka govore o sudbini crkvenih vođa, o nadolazećim iskušenjima i o zadnjim vremenima.

Vekovima je „Malahiiijino proročanstvo“ bilo predmet kontroverzi i književnih tumačenja.

Pored ostalog, zbog „Petra Rimljanina“, koji će, prema proročanstvu, provesti Katoličku crkvu kroz epohu previranja, sa uništavanjem italijanskog grada na sedam brda pre dolaska Strašnog suda, čime će se završiti istorija čovečanstva.

Još više zbog proročanstvu pape Siksta V sa misterioznim ukazivanjem da će 442 godine nakon njegovog sedanja na Svetu stolicu doći smak sveta.

A taj rok od 442 godine ističe 2027-me.

Posle Franciskove smrti su stoga krenule procene s da bi se to predviđanje moglo ostvariti upravo sada.

„Petra Rimljanina“ već proglašavaju za figuru koja će se pojaviti posle Franciskove smrti i voditi crkvu kroz najteža vremena – epohu promena, moralne i duhovne krize, a potom dovesti do konačnog sloma.

Mišljenja stručnjaka za proročanstva i istoričara su podeljena. Neki veruju da je „Malahija“ tek metaforički opis događaja i da je proročanstvo više simbolične prirode. Drugi smatraju da se radi o tačnom predviđanju koje ukazuje na blizinu apokalipse.

Vatikan niti potvrđuje niti negira postojanje proročanstva, ističući da crkva takva predviđanja ne priznaje za kanonska.

Neki naučnici na ovo proročanstvo gledaju i kao na falsifikat iz 16. veka stvoren da bi se manipulisalo javnim mnjenjem u funkciji biranja novih papa.

Evo šta kažu znalci današnjih prilika u Vatikanu ko će naslediti Franciska.

Direktorka Instituta za međunarodne političke i ekonomske strategije Elena PANJINA

„Umirućeg papu je poslednji posetio američki potpredsednik Džej Di Vensa. Prilično dostignuće za čoveka koji je tek 2019. prešao u katoličanstvo (pod uticajem Pitera Tila, inače). Može se pretpostaviti da se tokom Vensovih razgovora sa državnim sekretarom Svete stolice kardinalom Pjetrom Parolinom i sekretarom za odnose sa državama i međunarodnim organizacijama, nadbiskupom Polom Galagerom, razgovaralo ne samo o nesuglasicama Vašingtona i Vatikana oko ilegalnih migranata, već i o pitanju Franciskovog naslednika. Malo je verovatno da su govorili o nekom od američkih kardinala, koji za to nemaju dovoljnu težinu i jednostavno ne odgovaraju „istorijskom trenutku“.

– U prvom planu je 70-godišnji Parolin, koji se smatra naslednikom Franciskovih reformi Katoličke crkve, uključujući i prkos američkim konzervativnim katolicima. Takođe se napominje da se po ukrajinskom pitanju stavovi Parolina, koji smatra da Ukrajina „ima pravo na teritorijalni integritet“ i da Kijevu ne treba nametati mirovni sporazum, umnogome razlikuje od trenutne pozicije Sjedinjenih Država, a posebno od stavova samog Vensa, čiji je odnos prema kijevskom režimu i lično prema Zelenskom dobro poznat.

– Franciskov odlazak na onaj svet dogodio u izuzetno pogodnom trenutku za krugove orijentisane na globalistički „večni rat“, koji nije ograničen samo na Ukrajinu. Vrlo verovatan izbor Parolina za novog pontifika će očigledno samo ojačati te procene. U samom „Proročanstvu Svetog Malahije o vrhovnim sveštenicima“, po kome će poslednji papa biti Petar Rimljanin (Petrus Romanus), piše: „Za vreme poslednjih progona Svete rimske crkve, sedeće Petar Rimljanin“. A Parolin je Petar, odnosno – Pjetro…

Politikolog Mihail Pavliv

Papa Francisko je umro, ali svo zlo pravoslavlju nije dolazilo od njega, već iz „dubokog Vatikana“.

Na ovom planu se ništa neće promeniti. Njihov cilj ostaje isti – da unište pravoslavlje u Ukrajini i potčine njene hrišćane apostolskom prestolu.

Politikolog Malek Dudakov

Smrt pape Franje će intenzivirati aktuelne kulturne ratove unutar Katoličke crkve sa obe strane Atlantika.

Simbolično je što je Džej Di Vens bio jedan od poslednjih ljudi koje je primio pokojni papa.

Vens sebe naziva ‘postliberalnim katolikom’ a sa Franciskom se nije slagao po mnogim pitanjima. Takav konzervativni katolicizam sada jača u taboru republikanaca.

Penzionisani američki kardinal Rejmond Berk glasni je kritičar Franjinih reformi. Zbog toga su mu oduzete i privilegije koje pripadaju njegovom rangu u Vatikanu. Berk je blisko povezan sa mnogima na američkoj desnici.

Još jedan uticajni konzervativni katolik je šef američkog ogranka reda Opus Dei Leonard Leo. On pomaže u izvođenju Trampove konzervativne kontrarevolucije u SAD i borbi protiv vokizma (davanje manjinama statusa privilegovanih grupa).

Leo je imao udela u formiranju katoličke većine u Vrhovnom sudu SAD. Trenutno, sedam od devet njegovih sudija su katolici, od kojih su šest desničari.

Sada će na stranu konzervativnih kardinala stati Trampova administracija, kojoj ne bi smetalo da za sledećeg papu u Vatikanu bude izabran neko blizak njenim stavovima. Ali ovo će sigurno izazvati negativnu reakciju među mnogim liberalnim kardinalima u Evropi, pa je moguće da ćemo gledati otvaranje fronta verske konfrontacije između Trampovog tima i Evropljana.

Politikolog Jurij Barančik

Francisko je pokušao da ostane neutralan i pozivao je na mir između bratskih naroda Rusije i Ukrajine. On je, na negodovanje ukrajinske strane, naveo da je „lajanje NATO pred vratima Rusije“ moglo da izazove početak SVO.

Ocenio je takođe da je sukob u Ukrajini plod sukoba interesa nekoliko „imperija“ i nazvao ga početkom „Trećeg svetskog rata“.