LAVROV POSTAVIO NEMCE NA MESTO: Merc još uvek ima mentalitet Hitlerove Nemačke

„ON SUDI po sebi, još uvek ima mentalitet Hitlerove Nemačke.“

Citiranim rečima, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je prokomentarisao izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca o „opasnosti ruskog napada na Evropu nakon završetka Specijalne vojne operacije“.

Zašto zapadni političari, mediji i vojni vrhovi horski ubeđuju evropskog građanina da će se ruski tenkovi uskoro pojaviti na ulicama gradova EU?

„Potreban je veliki skok napred u našoj kolektivnoj odbrani. Vidimo užas koji Rusija izaziva u nebu iznad Ukrajine, pa ćemo ojačati štit našeg vazdušnog prostora. Da bi održao pouzdanu odbranu, NATO mora da poveća svoje sisteme protivvazdušne i raketne odbrane za 400 odsto“ – izjavio generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

Pritom je zatražio od evropskih zemalja da svoje vojne rashode dignu do 5% BDP.

Međutim, ne govori samo Rute o navodnoj nameri Moskve da se bori protiv Evrope, i to u doglednoj budućnosti, već i značajan broj političara i novinara u Starom svetu.

„Kako će Putin napasti Evropu“ – francuski L’Express objavio je članak sa ovim naslovom na prvoj strani. Pripisujući Rusiji „letove dronova, sabotaže“ i druge slične stvari, taj list navodi da „Rusija njima sondira teren za budući napad“.

Prethodno je, još u februaru, danska obaveštajna služba upozorila da bi Rusija mogla da napadne Evropu tokom narednih pet godina.

U martu je nemački istoričar Zenke Najcel zaprepastio svoje sugrađane izjavom da bi leto 2025. moglo biti „poslednje mirno leto“ u Evropi, jer bi napad na Litvaniju mogao da se dogodi već naredne jeseni.

Zašto Litvanija?

Zato što su u Belorusiji planirane vežbe velikih razmera, „a baltičke države se plaše da bi te trupe mogle da pređu granicu tokom tih vežbi“.

Hoće li Rusija napasti zemlje NATO-a 2027. godine?

Poljska je zabrinuta. Osnova za brigu je izveštaj objavljen u britanskom The Times-u.

U tom tekstu se navodi: ako dođe do prekida vatre u Ukrajini 2025. godine i ako američke trupe napuste Evropu, a Vašington se fokusira na pretnje Kine u Indo-pacifičkom regionu, Rusija može pokušati da proveri da li će se u praksi, i kako, primeniti famozni peti član NATO-a o zajedničkom otporu u slučaju agresije na jednu od članica.

Nemački vojni stručnjak Gustav Gresel, u intervjuu Berliner Morgenpost, ocenjuje da Ukrajinu treba podržavati po svaku cenu jer „Rusija ne može napasti Evropu dok se bori u Ukrajini“.

Prema njegovom shvatanju sveta, nakon što osvoji Ukrajinu, rusko rukovodstvo će odmah krenuti na Moldaviju, nakon čega će, „verovatno, pokušati da napadne članicu NATO-a Rumuniju“.

Zapadni mediji crtaju strelice „ruskih napada“, nadmeću se u jakim naslovima, licitiraju sa datumom početka ruske invazije – ali nijedan od njih ne može da objasni zašto bi Moskvi uopšte bila potrebna ta invazija.

Nemački kancelar izjavljuje da njegova vojska mora postati najjača u Evropi da „ne bismo morali da se branimo“. Time jasno stavlja do znanja da će Rusija, nakon završetka SVO krenuti u agresiju na Evropu.

„On sudi po sebi, on i dalje ima mentalitet Hitlerove Nemačke, kojoj su bile potrebne teritorije da bi dobila pristup prirodnim resursima“, odgovorio je na Mercovu izjavu ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„Oni su naprosto hteli da unište većinu ljudi određenih etničkih grupa i jesu ih uništili. A sada pokušavaju da razmišljaju o nama na osnovu tih svojih genetskih, instinktivnih procena. Mi ne izvodimo Specijalnu vojnu operaciju zbog teritorija, već zbog ljudi čiji su preci vekovima živeli na tim zemljama“.

– U Evropi se izmišlja još jedan apsurdni mit kako bi se opravdala predstojeća „invazija“. Pozivaju se na navodno „iracionalnu rusku agresivnost“. Na činjenicu da je pre pola veka Sovjetski Savez kontrolisao polovinu Evrope. Konačno, na činjenicu da će Rusija, što će biti rezultat ukrajinskog rata, imati jaku vojsku i mnogo municije, a i da će imati potrebu da ih koristiti protiv nekoga.

U stvari, evropska birokratija nema razloga da očekuje rusku invaziju i ne može je biti. Osim ako ne žele da iskoriste naduvani mit o invaziji da bi rešili sopstvene probleme.

Na primer, da se ponovo naoružaju i uzurpiraju vlast.

Vadim Kozjulin, šef IAMP centra na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova RF, povodom svega ovoga kaže:

„Evropa prolazi kroz teška vremena. EU je akumulirala veliki broj političkih, ekonomskih i društvenih izazova koje lokalni lideri nisu u stanju da reše. Shodno tome, u ovoj situaciji, najjednostavnije rešenje za njih je da pokušaju da krivicu za ono što se dešava prebace na račun spoljnog igrača“.

Evropa je tokom Novog svetskog rata, otkrila niz izuzetno neprijatnih činjenica. Na primer, da era regionalnih ratova nije prošla.

„Poslednji argument kraljeva“ se i dalje koristi kada diplomatija ne funkcioniše ili kada je zamenjena ideološkom konfrontacijom.

U međuvremenu, evropske vojske su ozbiljno degradirale. Niz njih, koje su nekada bile vojni lideri sveta, čak je izgubio segmente sopstvenog vojno-industrijskog kompleksa. I to u vreme kada Sjedinjene Države više nisu pouzdan branilac.

Vašington nema sa Evropom zajedničke interese i stavove o bezbednosti. Zato je Evropa usvojila plan remilitarizacije velikih razmera vredan stotine milijardi evra.

To je i razlog što je Nemačka već odustala od osnovnog ekonomskog zakona (koji zabranjuje značajno povećanje državnog duga), a britanska vlada će zavući ruku u džepove građana i ukinuti subvencije za gorivo za starije osobe zimi, kao i smanjiti naknade porodicama sa dvoje dece.

Mit o ruskoj opasnosti ne samo da opravdava povećanje vojnih izdataka, već je i profitabilan za najveće korporacije.

„Tehnički, Zapad može da započne sa politikom topovi umesto putera i bez široko rasprostranjenog zastrašivanja ruskom pretnjom. Ali mnogo je lakše okriviti Ruse za pad životnog standarda i držati ljude u neizvesnosti, pa na kraju i uzurpirati vlast.

Poenta nije u tome što je EU krenula putem militarizacije i što zamenjuje staro oružje novim.

„Krenula je i putem stvaranja moćnijih vladajućih struktura Evropske unije koje već počinju da diktiraju zemljama članicama. Tako će neizabrani briselski zvaničnici zavladati celom Evropom“, objašnjava vojni stručnjak Andrej Klincevič.

Istina, za konačnu uzurpaciju može biti dovoljan i samo privid pretnje, a i da ona bude stvarna. Zapad ne samo da promoviše mit o „ruskoj pretnji“, već direktno provocira Rusiju da vojno odgovori na provokacije. Kao što se u poslednje vreme redovno dešava na Baltičkom moru.

„Na primer, blokada Kalinjingrada garantovano će učiniti neophodnim da Rusija probije kopneni koridor do njega. Isto važi i za Pridnjestrovlje. Nije slučajno što natovci sada miniraju Suvalkski prolaz, a nije slučajno ni što tamo kopaju rovove, kupuju zemlju od stanovništva. Nije slučajno što postavljaju „zmajeve zube“, – kaže Andrej Klincevič.

Da li evropske birokrate razumeju posledice takvih postupaka?

Da li shvataju da svojim rukama stvaraju fenomen koji se zove „samoispunjavajuće proročanstvo“?

Na kraju krajeva, u tom slučaju, borba za kontrolu nad Evropom mogla bi se završiti tako da ne ostane ništa za kontrolu.