Zapadne sile spremne su da idu do kraja. Kako prenosi New York Post, pozivajući se na visokog zvaničnika iz američke administracije, sledeće nedelje u Londonu trebalo bi da padne odluka koja bi mogla bitno da promeni tok mirovnih pregovora u vezi sa ukrajinskim sukobom.
Plan je jasan – dogovoriti sve parametre sveobuhvatnog prekida vatre i potom ih predstaviti Moskvi kao – poslednju i najbolju ponudu.
Ovo je, kako navodi izvor, kulminacija niza susreta i pregovora između predstavnika SAD i evropskih partnera, uključujući prethodni sastanak u Parizu, gde je američki državni sekretar Marko Rubio predstavio okvir mirovnog plana.
Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov već je, prema istom izvoru, dao signal da se Kijev slaže sa oko 90 odsto predloženih odredbi.
Ono što bi moglo da se nađe na stolu kao deo ove zapadne inicijative jesu značajne olakšice za Moskvu – uključujući mogućnost ublažavanja postojećih ograničenja i odmrzavanja određene finansijske imovine. Ali sve to pod jednim uslovom: da se postigne trajni i sveobuhvatni prekid borbenih dejstava.
Iako se iz američkih krugova ne govori otvoreno o pritisku, dinamika i tempo razvoja događaja ukazuju da se ide na brzo zatvaranje ove faze konflikta.
Prema informacijama iz Pariza, želja SAD jeste da se do potpunog primirja dođe u roku od samo nekoliko nedelja. U Londonu bi, dakle, trebalo da se definišu svi detalji, pa zatim usledi direktna komunikacija sa Moskvom.
S druge strane, poruka iz Kremlja je jasna i nedvosmislena. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, tokom konsultacija sa stalnim članicama Saveta bezbednosti, poručio je da prekid vatre koji bi služio samo za prikupljanje novih snaga i ponovno naoružavanje ne dolazi u obzir.
Mir, kako je naglasio ruski lider, mora da bude dugoročan i da uvažava legitimne interese svih naroda koji žive u regionu.
Putinov stav nije nov, ali dobija dodatnu težinu u trenutku kada se sa Zapada sve češće čuju poruke o “poslednjoj šansi” za dogovor. U tome leži i paradoks: dok Vašington i njegovi partneri pokušavaju da demonstriraju odlučnost i jedinstvo, sa druge strane dolazi zahtev za dubokim, suštinskim mirom – ne za privremenim dogovorom koji bi vodio ka novom krugu tenzija.
U tom smislu, predstojeći sastanak u Londonu mogao bi biti prekretnica. Ne samo za dalji tok pregovora, već i kao test – da li Zapad zaista ima jedinstven plan, ili je ovo još jedan pokušaj da se pronađe formula koja odgovara trenutnim političkim prioritetima.
Ostaje da se vidi da li će ponuđeni parametri zaustaviti dalje komplikacije ili će, naprotiv, otvoriti novu rundu diplomatskih dilema. Jer kada neko kaže da je nešto „konačna ponuda“, to ne znači uvek da je i prihvatljiva. Pitanje koje visi u vazduhu je – kome će taj predlog zaista odgovarati?
