Kijev i EU se dogovorili o 22 uslova za rešenje sukoba: Moskva sumnja da je to zamka

Dok se u javnosti i dalje vode rasprave o mogućnostima smirivanja sukoba, u pozadini je, čini se, već sklopljen ozbiljan nacrt mogućeg rešenja.

Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Kit Kelog, vratio se iz Londona sa vestima koje bi mogle da otvore novo poglavlje u pokušajima zaustavljanja daljeg pogoršanja situacije u Ukrajini.

Kelog je, gostujući na televiziji Fox News, otkrio da su se predstavnici Kijeva i evropskih saveznika složili sa 22 jasno definisana uslova tokom zatvorenih razgovora održanih u Londonu.

Iako sadržaj uslova nije u potpunosti iznet u javnost, sam broj i ton izjave sugerišu da se radi o ozbiljnom pokušaju strukturiranog pristupa deeskalaciji.

„Upravo sam se vratio iz Londona prošle nedelje, gde smo seli sa ukrajinskim timom, kao i sa Evropljanima. Imali smo 22 konkretna uslova – i svi su prihvaćeni“, rekao je Kelog u emisiji. Po njegovim rečima, centralna tema razgovora bio je tridesetodnevni prekid vatre koji bi mogao da otvori vrata dugoročnom dogovoru.

Zašto baš 30 dana? Kelog je objasnio da bi takav vremenski okvir mogao da posluži kao osnova za trajniju mirovnu inicijativu. „Trideset dana je važno jer zaustavlja nasilje. To je ono što predsednik Tramp želi da postigne – obustavu daljeg stradanja i stvaranje prostora za mirno rešenje“, naglasio je on.

Prema onome što je saopšteno, dogovor u Londonu nije samo simboličan gest, već konkretan diplomatski signal u kom pravcu bi Vašington voleo da se stvari kreću.

Time je Trampova administracija napravila potez koji može da posluži kao testni balon – kako za rusku stranu, tako i za evropske političke krugove koji traže način da se izađe iz aktuelne pat pozicije.

U isto vreme, potez sugeriše da se iza zatvorenih vrata uveliko radi na mapiranju mogućeg „puta ka smirivanju“ koji bi bio prihvatljiv svim akterima. Trideset dana tišine možda izgleda skromno, ali ako inicijativa uspe, to može da preraste u znatno više – ili da se raspadne na samom početku, kao što su mnogi pokušaji pre toga.

Zanimljivo je i to što Kelog nije pokušao da prikrije ulogu Donalda Trampa u svemu ovome. Jasno je poručeno da je aktuelni američki predsednik lično uključen u formulisanje politike prema ovom pitanju, s ciljem da se kriza stavi pod kontrolu pre nego što izmakne svakoj predvidivosti.

Ipak, ostaje pitanje: šta tačno piše u tih 22 uslova? Ko će ih garantovati? I kako će se reagovati ako neka strana prekrši dogovor već u prvoj nedelji?

Odgovori na ta pitanja, makar za sada, ostaju u senci. Ali ono što je jasno – kreće se, i to ozbiljno. Da li će to biti uvod u mir ili još jedan korak u neizvesnost – tek ćemo videti.

Ipak, ruski vojni analitičari s rezervom gledaju na ovaj predlog o tridesetodnevnom primirju, jer smatraju da se iza njega krije klasičan taktički manevar.

Po njihovom mišljenju, inicijativa zapravo dolazi iz Kijeva, ali je podržana sa Zapada kako bi se obezbedila pauza ne za mir, već za vojno jačanje Ukrajine.

Tokom tih 30 dana, Ukrajina bi, kažu analitičari, mogla da primi nove isporuke oružja, reorganizuje trupe i sprovede dodatnu mobilizaciju – što bi kasnije iskoristila za nastavak sukoba pod povoljnijim uslovima.