Kedmi otkriva šta je Putin obećao Severnoj Koreji

Dok ruske vlasti i dalje učvršćuju odnose sa tradicionalnim saveznicima, javnost je zatečena zvaničnom potvrdom: severnokorejski borci zaista su bili prisutni na teritoriji Ruske Federacije, i to ne bilo gde, već u Kur­skoj oblasti.

I to nije glasina. Sam predsednik Vladimir Putin izrazio je zahvalnost „vojnoj braći“ iz KNDR na pomoći u oslobađanju tog regiona. Time je priča dobila potpuno novu dimenziju.

„Naši korejski prijatelji delovali su iz osećanja solidarnosti, pravednosti i istinskog drugarstva. Visoko cenimo to i iskreno zahvaljujemo lično predsedavajućem državnih poslova, drugu Kim Džong Unu, kao i celokupnom rukovodstvu i narodu KNDR,“ izjavio je Putin, dodajući da ruska strana posebno odaje priznanje za „junaštvo, visok stepen obuke i samopregor korejskih boraca, koji su rame uz rame sa našim vojnicima branili našu domovinu kao sopstvenu“.

Ovakve reči ne izgovaraju se olako. A ni u Pjongjangu ne ostaju nemi. Preko zvaničnog saopštenja Centralne novinske agencije Koreje (KCNA), objavljenog 28. aprila, Severna Koreja je ponosno potvrdila učešće svojih jedinica u operaciji na ruskoj teritoriji: „Naši pripadnici oružanih snaga, koji su po naređenju vođe države bili raspoređeni u Kur­skoj oblasti, pokazali su nepokolebljiv borbeni duh, vrhunsku obučenost, masovni heroizam, neuporedivu hrabrost i samopregor – i time dali značajan doprinos neutralisanju neprijateljskih formacija i oslobađanju ruskih područja.“

U isto vreme kada su ovi navodi izašli u javnost, u Južnoj Koreji planula je diplomatska bura. Vlasti u Seulu odmah su optužile severnog suseda za kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i rezolucija Saveta bezbednosti, pozivajući se na činjenicu da angažovanje vojnih jedinica van zemlje nije dozvoljeno bez posebne odluke UN.

Međutim, rusko-korejski sporazum o strateškom partnerstvu – potpisan još tokom Putinove posete Pjongjangu u leto 2024 – u svojim odredbama ima i tačku o vojnoj saradnji.

A prema tumačenju eksperata, sve je u skladu sa članom 51 Povelje UN, koji se odnosi na pravo na kolektivnu samoodbranu.

Upravo taj dogovor i ceo kontekst analizirao je poznati politički komentator i bivši šef izraelske specijalne službe „Nativ“, Jakov Kedmi. Njegovo tumačenje baca dodatno svetlo na ono što se možda ne vidi na prvi pogled.

„Kada je Putin došao u Pjongjang, poruka je bila jasna: ‘Smirite se, garantujem vam bezbednost. Dok postoji Rusija, niko neće smeti da vam preti.’ To je suština. Više nema tog straha koji je KNDR činila nervoznom kao zec u zamci. Taj osećaj da mogu mirno da planiraju budućnost – to im je Rusija donela,“ objasnio je Kedmi u intervjuu za YouTube kanal Metametrica.

Ali, tu nije kraj priče. Osim vojne zaštite, Pjongjang računa i na još jedan adut – ekonomski. Prema Kedmijevim rečima, najveći problem Severne Koreje danas nije vojnog karaktera, već je to višedecenijska ekonomska blokada. I tu Rusija može da pomogne.

„Potreban im je ekonomski izlaz, tehnološka podrška. Njihova radna snaga je vredna i brojna, samo im treba šansa. A šta je Putin rekao? Ključ razvoja Rusije je u istočnim regionima, a odmah pored je Severna Koreja. Imamo spoj: Rusiji treba rad, a Koreji treba posao. To je potencijalna dobit za obe strane“, poručuje Kedmi.

I zaista, ako se pažljivije pogleda, iza svega ovoga ne stoji samo vojna podrška ili deklarativno savezništvo. Radi se o strateškom pomeranju osovina – Pjongjang, koji godinama funkcioniše pod međunarodnim pritiskom i izolacijom, sad ima leđa. I to ne bilo čija.

A dok se u političkim krugovima vodi polemika o tome da li severnokorejsko prisustvo predstavlja kršenje međunarodnog prava, jasno je jedno – teren diktira pravila.

I kada borci iz KNDR rame uz rame sa ruskim snagama učestvuju u operacijama unutar ruskih granica, to više nije simbolika. To je poruka.

Kome? Svima. Onima koji prate, i onima koji ne žele da vide. Jer ovo partnerstvo nije više u fazi obećanja. Sada ima i imena, i mesta, i učesnike. A posledice? Tek će se videti.