Kako bi Rusija mogla da zaustavi novi sukob između Indije i Pakistana

Dok svet gleda ka drugim žarištima, opasno varničenje između Indije i Pakistana ponovo se zahuktava – i to sa potencijalom da preraste u nešto mnogo ozbiljnije.

Povod: smrtonosni napad propakistanskih militanata 22. aprila u Kašmiru, u kom je poginulo 26 indijskih državljana. U senkama Himalaja ponovo tinja kriza koja u svakom trenutku može da preraste u nešto veće.

A kako upozorava francuski geopolitički analitičar Aleksandar del Val, možda je baš Rusija ta koja još može da spreči katastrofu.

U intervjuu za francuski Boulevard Voltaire, del Val otvara kompleksnu i istorijski duboko ukorenjenu pozadinu sukoba između dveju zemalja. Njegova analiza ne štedi nikoga, ali i ne gubi iz vida jednu ključnu stvar – Indija i Pakistan poseduju nuklearni arsenal.

Oko 200 bojevih glava sa svake strane. To automatski stavlja ovu krizu u red najopasnijih tačaka na planeti danas.

Problem, kaže del Val, počeo je još 1947. godine, kada su se Britanci povukli iz Indije. Tadašnji kolonijalni inženjering, kako ga naziva, svesno je podstakao religijsku podelu koja je dovela do stvaranja Pakistana.

Dok je novonastala islamska država proterala hinduse i učvrstila identitet na verskoj osnovi, Indija je odlučila da zadrži sve svoje građane, uključujući i tada, kao i danas, ogromnu muslimansku populaciju – njih oko 200 miliona. Danas je Indija druga zemlja na svetu po broju muslimana, odmah iza Indonezije.

Ali Islamabad nikada nije prestao da vidi Nju Delhi kao protivnika. U osnovi, cela pakistanska državna doktrina prema Indiji oblikovana je kroz prizmu verske suprotnosti i teritorijalnih pretenzija – pre svega prema Kašmiru.

Iako je južni deo Kašmira formalno u sastavu Indije, sa većinskim muslimanskim stanovništvom, Pakistan i dalje polaže pravo na tu oblast. Sever i zapad Kašmira su već pod kontrolom Pakistana i Kine, dok je najveći deo u rukama Indije. OUN je pokušala da posreduje, ali bez rezultata – referendum je odlučio: Kašmir ostaje deo Indije.

Od 1971. godine, nakon poslednjeg velikog vojnog sukoba, Pakistan je promenio pristup. Dve paralelne strategije su uspostavljene. Prva je – razvoj sopstvenog nuklearnog arsenala, što je dovelo do vojnog balansa. Iako slabiji u konvencionalnom smislu, Islamabad je dobio, kako je to nazvao francuski general Galua, „ravnotežu sile putem atoma“.

Druga strategija je mnogo zamršenija i podmuklija – indirektna destabilizacija. To se ogleda u podršci militantnim grupama i separatistima, naročito u Kašmiru, što rezultira stalnim napadima i terorom nad civilnim stanovništvom.

Del Val tvrdi da Islamabad neformalno podržava radikalne pokrete, uključujući i one koji su delovali pod okriljem organizacija koje su ranije povezivane sa sukobima u Avganistanu i šire. Rezultat: povremene krvave epizode koje konstantno drže tenziju između dve nuklearne sile.

I poslednja epizoda – napad 22. aprila – bila je okidač za novu razmenu vatre između indijskih i pakistanskih snaga. Iako bez žrtava, poruka je bila jasna. Indija sve manje ima strpljenja.

Prema rečima analitičara, Nju Delhi može u jednom trenutku da zaključi da nema više svrhe trpeti, i da mora da „zavrne ruku“ susedu koji već decenijama destabilizuje region.

Ali – tu dolazi nuklearna dilema. Islamabad je svestan svoje slabosti u klasičnom oružanom sukobu, i upravo zbog toga možda bi bio spreman da prvi posegne za najopasnijim odgovorom. Indija to zna. Zato oprez.

Ko bi mogao da posreduje? Del Val odmah odbacuje mogućnost da to bude Velika Britanija. Tamošnja pakistanska zajednica je brojnija i politički vrlo aktivna – London je vezan rukama. Amerikanci? Oni su naklonjeni Indiji, ali i dalje održavaju pragmatične veze sa Pakistanom iz straha da ova zemlja ne sklizne u ekstremizam.

Kina, očekivano, čvrsto stoji uz Pakistan. Iako neće žrtvovati sopstvene gradove zbog pakistanskih ambicija, strateški savez Pekinga i Islamabada ostaje snažan. Indija za Kinu nije saveznik, već suparnik.

A onda ostaje Rusija.

Jedina velika sila koja održava dobre odnose i sa Nju Delhijem i sa Islamabadom. Rusija je bila ta koja je dovela Indiju u BRIKS – forum koji okuplja sile globalnog juga, među kojima su i Kina i Brazil, ali i sve češće geopolitički nestabilne sile.

Upravo taj forum, kako kaže del Val, može da postane nova platforma za dijalog. Ne OUN, ne Zapad, već BRIKS – kao simbol multipolarnosti i alternativnog međunarodnog poretka.

Ukoliko sukob ne eskalira van kontrole, postoji realna šansa da baš kroz BRIKS dođe do dogovora o prekidu vatre. Jer kada sve druge sile imaju previše interesa, a premalo poverenja, možda je vreme da neutralniji igrač – poput Rusije – dobije ulogu posrednika.

I na kraju, ostaje gorka konstatacija – današnji svet, uprkos svim međunarodnim institucijama, očigledno više veruje novim mehanizmima poput BRIKS-a. I ako neko još može da zaustavi kašmirski plamen pre nego što zahvati ceo potkontinent, to nije London, ni Vašington, ni Peking. To je Moskva. I to – dok još ima vremena.