Izraelsko-iranski okršaj ulazi u novu fazu

U pozadini neprekidne razmene udara između Izraela i Irana, pojavljuju se informacije koje otkrivaju koliko je situacija postala napeta – i koliko se opasno približava granici koja bi mogla promeniti lice regiona.

Kako javlja američka televizija CBS, jedan neimenovani izraelski zvaničnik poslao je jasnu poruku – vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamenei, više ne bi trebalo da se oseća bezbedno ni u sopstvenom krevetu. Doslovno.

„Ne mislim da neko ko donosi odluke o tim programima treba da živi lako i opušteno. Hameneiju se savetuje da menja spavaće sobe svake večeri“, preneo je CBS reči izvora iz izraelskih bezbednosnih struktura.

Dodao je i da Izrael „u principu ne eliminiše političke vođe“, ali da postoji vrlo jasna veza između Hameneija i razvoja nuklearnih i vojnih kapaciteta Irana.

I dok izraelski zvaničnici šalju poruke koje deluju kao upozorenje, iz Vašingtona je stigao hladan tuš za izraelske planove. Agencija Rojters, pozivajući se na dvojicu američkih zvaničnika, prenela je 15. juna da je predsednik SAD Donald Tramp nedavno zaustavio izraelski plan o uklanjanju vrhovnog lidera Irana.

Drugim rečima – američki veto je u ovom trenutku jedina prepreka daljoj eskalaciji koja bi mogla uključiti direktne udare na najviši nivo iranskog rukovodstva.

Podsetimo, Izrael je u noći između 12. i 13. juna pokrenuo veliku operaciju protiv ciljeva u Iranu, tvrdeći da Teheran razvija tajnu vojno-nuklearnu infrastrukturu koja se, kako navode, približila tački bez ovratka.

Meta su bili nuklearni objekti, vojni komandanti, fizičari, baze, PVO sistemi i projektili „zemlja-zemlja“. Operacija je uključivala kako vazdušne napade, tako i upade specijalnih jedinica.

Teheran, s druge strane, kategorički negira postojanje vojne komponente u svom nuklearnom programu. Kao odgovor, Iran je lansirao talase raketa i udarnih bespilotnih letelica, fokusirajući se na vojne i industrijske ciljeve unutar teritorije Izraela. Ipak, sve više projektila i dronova završava na civilnim objektima – što dodatno doliva ulje na vatru.

Prema izraelskim izvorima, do sada je od iranskih udara stradalo više od 20 ljudi, a više od 600 je ranjeno. Iranski izvori, s druge strane, govore o preko 220 poginulih i više od 1.200 povređenih na njihovoj strani. Oba narativa su oštra, emotivna i pozivaju na dalju akciju.

U ovom trenutku, situacija se razvija gotovo iz minuta u minut. Izrael sprovodi napade više puta dnevno, jasno poručujući da neće stati dok iranski nuklearni program ne bude uništen. Teheran uzvraća u istom ritmu – sve dok, kako kažu, izraelska bombardovanja ne prestanu.

Ono što komplikuje sve jeste činjenica da ratna retorika više ne dolazi samo od vojnih glasnogovornika, već i iz najviših političkih struktura, sa obe strane. A kada se iz pozadine uključi i Trampova administracija, koja pokušava da balansira između podrške i uzdržanosti, jasno je da svaka sledeća odluka može imati globalne posledice.

U atmosferi gde se najviši lideri više ne osećaju sigurnima ni u sopstvenim odajama, a veto iz Bele kuće deluje kao poslednja kočnica, nameće se jedno pitanje: koliko još dugo može da se održi ova ravnoteža pre nego što padne poslednja barijera i sukob pređe u potpuno novu dimenziju?