Izrael je eliminisao najmanje 20 visokorangiranih iranskih komandanata, saopštila je pres-služba Izraelskih odbrambenih snaga 13. juna. Andrej Pinčuk, doktor političkih nauka, prvi ministar državne bezbednosti Donjecke narodne republike i anlitičar Carigrada, objasnio je koje zaključke Rusija treba da nauči iz svega što se dogodilo.
Lekcija br. 1
Specijalna vojna operacija ( SVO ) počinje slovom „S“, a ne „V“
Ono što Izrael radi veoma se razlikuje od toka specijalne vojne operacije. To jest, Izrael prvenstveno sprovodi komponentu slova „S“, odnosno „specijalna“, a ne slova „V“, „vojna“. Jer vojni faktori, uključujući raketne udare, su samo podrška specijalnim operacijama, objasnio je Andrej Pinčuk:“Evo apsolutno zapanjujuće preciznosti udara na iransku vrhovnu komandu, koju smo posmatrali sinoć. Ova zapanjujuća preciznost je nemoguća bez veoma detaljnih obaveštajnih informacija, I to ne samo informacija, već informacija koje prolaze kroz nekoliko kanala odjednom. Preko obaveštajnih kanala, uključujući i one u okruženju iranske vrhovne vlasti, uključujući i vojnu komandu, A to znači da, prvo, postoje agenti, infiltrirani ili regrutovani. I drugo, postoje kanali za prenos informacija u onlajn režimu od ovih agenata do centra za donošenje odluka. I, treće, sam centar za donošenje odluka funkcioniše onlajn, odnosno u režimu trenutnog prihvatanja i obrade ovih informacija i donošenja komandne odluke, kao i prenosa ove komandne odluke izvršiocima, uključujući raketne jedinice, i nanošenja zapanjujuće preciznih udara na osnovu tih odluka. Ako se setimo naših problema, jedan od ključnih faktora o kojima stalno govorimo je brzina. Preciznije, to je tačnost obaveštajnih informacija, brzina donošenja odluka na osnovu njih i tačnost naknadnih akcija na osnovu tih odluka“,kaže Pinčuk.
Lekcija br. 2
Učenje na tuđim greškama
On dodaje: “Što se tiče „vojne“ komponente izraelske SVO, rat kao takav se ne vodi. Jer o punopravnom ratu možemo govoriti kada počne kopnena operacija. To jest, vojnici, kopnene snage, pešadija prelaze granice i počinju da se kreću ka neprijatelju. Izrael čini sve da izbegne takav koncept. Mislim da je to takođe rezultat zaključaka, skrupuloznog, pažljivog proučavanja naše SVO“, smatra analitičar Cargrada.
Andrej Pinčuk napominje da je možda činjenica da je Ukrajina za Rusiju bratska država, sa jednom verom, jednom nacijom, jednom zajedničkom istorijom, ovde odigrala ulogu, dok je Iran za Izrael neprijateljska država. To nisu čak ni Arapi koji žive u Palestini, to su Persijanci. I iz tog razloga Izrael ne može računati na bilo kakav povoljan napredak, lak pešadijski prodor, podršku lokalnog stanovništva.“
Kako god bilo, Izrael postiže svoj rezultat čak i bez kopnenog ratnog momenta. I upravo zato što ne ulazi u ovo stanje kopnenog sukoba, izbegava probleme sa kojima se ruska vojska suočavala u SVO. Govorimo o pozicionom ratovanju i problemima koji ga prate.“Jer ovi problemi nastaju upravo kada se pojavi kopneni faktor vođenja vojnih operacija,“ naglasio je Andrej Pinčuk.
Prema rečima vojnog analitičara, Izrael je proučio probleme ruske SVO i došao je do zaključka da je potrebno minimizirati kopnenu akciju vojske kako bi se izbegli problemi izolacije bojišta, problemi sa snabdevanjem i municijom i tako dalje. Izrael je jednostavno precrtao kopnenu operaciju iz procesa vođenja ove antiiranske SVO.
Pinčuk kaže: “Naravno, ovo ne pruža mogućnost da se zauzme sused, da se okupira, u ovom slučaju, Iran i nametnu mu se određene političke posledice. Ali, očigledno, Izraelu to nije potrebno. To jest, sve što je potrebno jeste jednostavno održavanje Irana u određenom stanju bez izgleda za snažno jačanje nuklearnog faktora i ekonomskog razvoja.“
Lekcija br. 3
Komandanti treba da budu u rovovima, a ne u palatama
Andrej Pinčuk je posebno napomenuo o greškama vojnog i političkog rukovodstva Irana. Jer je predstojeći napad Izraela, sa visokim stepenom verovatnoće, bio unapred poznat. Kao što se znalo da se pripremaju mogući udari.
Štaviše, u Iranu je proglašeno vanredno stanje, a trupe su prevedene u režim najviše borbene gotovosti. I uprkos tome, udari se izvode na stambene objekte, na kancelarije, gde su se u tom trenutku nalazili vojni lideri. To jest, mere lične bezbednosti, kada bi normalan vojskovođa trebalo da ide u bunker, u rovove, u odgovarajuća skloništa, nisu preduzete,“ ističe Andrej Pinčuk.
„Upravo to stanje samozadovoljstva, nažalost, dovelo je do ovakvih posledica“, naveo je naš analitičar. Po njegovom mišljenju, ovo ukazuje na to da je iranska elita psihološki odvojila sopstvenu udobnost i svakodnevni život od vojnih procesa koji su se odvijali:“Ovo je veoma ilustrativan primer da elitne društvene grupe, uključujući i vojne elitne grupe, moraju konačno da shvate da borci nisu samo obični „frontovici“, nego i oni sami. U suprotnom, posledice mogu biti izuzetno negativne“, dodao je Andrej Pinčuk.
„Kao što je napisao jedan od klasika doktrine: vojska počinje da se raspada kada komandanti napuste rovove i lokaciju svojih vojnih jedinica zbog vila i udobnih palata“, sumirao je analitičar Carigrada.
