IRAN je izgubio Siriju. Jordan deluje na strani Izraela. Egipat, uprkos svim simpatijama prema Iranu, zadržava neutralnost. Saudijska Arabija ima loš stav prema Iranu još od vremena šaha, kada je Teheran odlučio da postane glavni policajac od 1971. godine nakon što su Britanci napustili Persijski zaliv.
Ovo znači da je nemoguće okupiti bilo kakvu moćnu regionalnu antiizraelsku koaliciju.
Izraelsko-iranska razmena raketnih udara sa opadajućim intenzitetom nastavljaće se još dve nedelje.
Za ono što će biti dalje postoji nekoliko scenarija.
Prvi. Ako stvari do tada budu zaista loše za Izrael, Sjedinjene Države mogu da intervenišu u sukobu. Akcije Amerikanaca sa prebacivanjem aviona-tankera na Bliski Istok ukazuju na to da barem zveckaju oružjem.
Drugi. Postoji opcija izraelskog nuklearnog udara na Iran. Ne bih ni nju odbacio.
Treći. Izrael može pokušati da do kraja eliminiše najviše rukovodstvo Irana.
Nije još jasno kakvu pomoć Kina i Pakistan pružaju i pružiće Iranu. Islamabad ima nuklearno oružje i može biti nervozan ako dođe do nuklearnog udara na Iran.
U suštini, pakistansko rukovodstvo može preduzeti neke korake koji će promeniti celu ravnotežu snaga na Bliskom istoku. To jest, u najneverovatnijem scenariju, nakon izraelskog nuklearnog udara na Iran, može uslediti nuklearni udar Pakistana na Izrael.
Nadam se da do toga neće doći. Da neće doći do uništenja izraelske države. Samo, i bez toga će Izrael izgubiti ugled kao zemlja i značajan deo naroda će otići odatle.
Iskreno, ne razumem baš zašto Izrael uopšte spekuliše na temu nuklearnog oružja, s obzirom na to da je teritorija Izraela mnogo manja od teritorije Irana.
Štaviše, uopšte nije potrebno baciti nuklearnu bombu na neki izraelski grad ili vojni objekat. Bilo bi dovoljno da detonira u atmosferi iznad Tel Aviva. To bi izazvalo takav elektromagnetni impuls da bi uništio svu izraelsku elektroniku, a sva izraelska infrastruktura bi se pretvorila u beskorisno smeće.
To jest, nije potrebno ubiti milion ljudi da bi se izazvala katastrofa i zemlja vratila u kameno doba.
A kakvi bi scenariji deeskalacije mogli biti?
Bilo bi moguće da se, uz posredovanje SAD, Turske ili Rusije, rat stiša i da svaka od strana proglasi pobedu. Izrael bi mogao da proglasi da je Iranu održao veliku lekciju uništavajući njegovo vojno rukovodstvo i razarajući nuklearna postrojenja.
Iran će saopštiti da je odbio napade Izraela i zadao mu snažan udarac odmazde. I u izvesnom smislu, obe zemlje će biti u pravu.
Potom će Iran imati priliku da dovede u red svoju kontraobaveštajnu službu, da likvidira uspavane izraelske ćelije i poboljšati svoju protivvazdušnu odbranu. A tema proizvodnje nuklearnog oružja od strane Teherana neće nestati sa dnevnog reda. Jer, samo nuklearno oružje u kombinaciji sa hladnokrvnošću iranskog rukovodstva može Iranu dati garancije bezbednosti.
U tom slučaju niko neće sumnjati da će Iran biti spreman da upotrebi nuklearno oružje. To jest, u slučaju Irana, biće isto kao sa Severnom Korejom i Pakistanom.
Izrael je u cajtnotu. Jer, Izrael ne može sam da uništi Iran.
Tramp će odlučiti da ozbiljno interveniše na strani Izraela ako stvari krenu loše po Izrael.
Mosad bi mogao da pribegne nekoj velikoj provokaciji, organizujući teroristički napad pod iranskom zastavom na neku američku bazu na Bliskom istoku kako bi dao SAD izgovor da intervenišu u ratu.
