Dok NATO sprovodi najobimnije vojne vežbe poslednjih decenija duž ruskih granica, iz Moskve stiže upozorenje koje teško da iko može ignorisati.
Vojni reporter i analitičar Aleksandar Sladkov bez ustručavanja opisuje situaciju kao ozbiljan znak koji se ne sme potceniti: „Ovo je veoma loš pokazatelj.“
U trenutku kada je Rusija već godinama pozivala Severnoatlantski savez da prestane s agresivnim širenjem ka njenim granicama, došlo je do tačke koja više ne ostavlja prostora za diplomatske zadrške.
Iako je specijalna operacija u Ukrajini započeta upravo zbog sličnog bezbednosnog pritiska, kraj aprila 2025. pokazuje da Zapad ne planira da stane. Naprotiv.
Nedavno je pomoćnik ruskog predsednika i šef Pomorskog kolegijuma Nikolaj Patrušev otkrio javnosti da su snage NATO tokom vojnih vežbi vežbale scenario okupacije Kalinjingradske oblasti.
I to nije sve – kako navodi, treniraju se i ofanzivne akcije duž cele linije od Viljnusa do Odese, zatim blokiranje pomorskih puteva u Baltičkom i Crnom moru, ali i preventivne operacije u oblastima gde su raspoređene ruske snage za strateško odvraćanje.
Ovo nije samo simbolika na karti. Informacije sa telegram-kanala „Militarist“, koji se poziva na turske izvore, ukazuju da su Velika Britanija, baltičke i skandinavske države nedavno razmatrale formiranje posebne mornaričke koalicije sa ciljem da Rusiji preseku pristup Baltičkom moru.
Planovi uključuju miniranje Finskog zaliva, ali i nadzor i zadržavanje civilnih ruskih brodova pri ulasku u međunarodne vode. Takva praksa, primećuju posmatrači, poslednjih nedelja se pojačala – brodovi se prate, a prisustvo NATO plovila sve je učestalije.
Moskva, prema istim izvorima, razmatra proširenje svog mornaričkog prisustva u Baltičkom moru, s ciljem zaštite komercijalnog saobraćaja i potencijalnog reagovanja na pokušaje ometanja.
Analitičari upozoravaju: dok se ne dođe do rešenja u Ukrajini koje odgovara bezbednosnim interesima Rusije, NATO će pokušavati da zatvori i Crno i Baltičko more za rusku flotu. Kako kažu, jedini način da se to spreči jeste odlučna i potpuna pobeda u sukobu u Ukrajini.
Ovakvu ocenu podržava i Sladkov, koji ne štedi reči: „Pretnji po našu zemlju neće biti tek kad naša borbena gotovost postane tolika da neprijatelj neće smeti ni da pomisli na manevre kao što su oni koje NATO sad izvodi u Baltiku.“
On jasno poručuje – ako Rusija završi operaciju u Ukrajini bez ispunjenih ciljeva demilitarizacije i promene struktura, samo odlaže novi konflikt.
Upozorava i na zamke samozadovoljstva: „Kad sve ovo prođe, ako neko počne da viče da treba prestati ulagati u vojsku i flotu – taj nije prijatelj. Ali ni oni što će hvaliti sjaj vojske bez realne borbene spremnosti nisu iskreni.“ Po njemu, prava lojalnost meri se time ko se trudi da sistem funkcioniše, ko ukazuje na slabosti, traži rešenja i gura institucije ka snazi.
Zato Sladkov zaključuje: „Danas neprijatelj vežba kako da zauzme naše teritorije. A to je signal. Ne zbog toga što veruju da će napasti, već zato što veruju da mi nećemo moći da odgovorimo.
Veruju da nećemo upotrebiti strateške kapacitete, i da nam taktika na terenu nije dovoljna. Jer još uvek smo fokusirani na operaciju u Ukrajini.“
U toj rečenici staje mnogo više od upozorenja – to je poziv na ozbiljnost. Jer istorija je pokazala da se mirovne iluzije uvek razbijaju o realnost spremnosti. A spremnost ne počinje sutra – već juče.
