IRAN UZVRAĆA UDARAC? Teheran sprema žestok odgovor u slučaju Trampove agresije!

Skoro pola veka Iran se priprema za rat sa Sjedinjenim Državama. Nemoćan da parira američkoj vojnoj moći, Teheran se umesto toga fokusirao na načine da nanese ogromne gubitke koji bi mogli da poljuljaju Bliski istok i svetsku ekonomiju.

Dok udarna grupa američkih nosača aviona stiže na Bliski istok, a američki predsednik Donald Tramp upozorava da bi mogao da napadne Iran, strah od šireg rata ponovo raste. Iako je režim značajno oslabljen izraelskim i američkim napadima prošlog leta, kao i sve većim unutrašnjim nemirima u poslednje vreme, stručnjaci kažu da Teheran i dalje ima niz opcija za uzvratni udar. To uključuje napade na američke interese i Izrael, mobilizaciju savezničkih grupa i pokretanje ekonomske odmazde koja bi mogla da izazove globalne potrese.

Način na koji će Teheran izabrati da iskoristi sredstva koja mu stoje na raspolaganju zavisi od nivoa pretnje sa kojom proceni da se suočava.

„Režim poseduje ogromne kapacitete koje bi mogao da upotrebi ukoliko ovo proceni kao egzistencijalni rat”, izjavio je Farzin Nadimi, viši saradnik vašingtonskog Instituta specijalizovan za bezbednosna i odbrambena pitanja Irana. „Ako ovo vide kao poslednji rat, mogli bi da bace sve što imaju na sto.”

Ovo su opcije koje stoje pred Iranom u slučaju napada:

Rakete i dronovi

Veruje se da Iran poseduje hiljade raketa i dronova koji su u dometu američkih trupa stacioniranih u brojnim zemljama Bliskog istoka. Teheran je više puta zapretio da će gađati te baze, kao i sam Izrael.

U junu, nakon što je Izrael pokrenuo iznenadni napad na Iran, Islamska Republika je uzvratila ispaljivanjem talasa za talasom balističkih raketa i dronova na Izrael. Ovi napadi su naneli značajnu štetu uspevši da zaobiđu sofisticirane izraelske sisteme protivvazdušne odbrane.

Iran je sposoban da gađa čitav Bliski istok

Iranski arsenal je iscrpljen nakon nekoliko razmena vatre sa Izraelom od 2024. godine. Izraelski udari — uz podršku SAD — ciljali su skladišta oružja i proizvodne pogone. Izrael je procenio da je Iranu, nakon dvanaestodnevnog rata u junu 2025. godine, preostalo između 1.000 i 1.500 projektila, što je značajan pad u odnosu na 2,500 koliko su posedovali ranije. Međutim, do kraja godine, procenjeno je da Iran ubrzano obnavlja svoje zalihe.

Evo prevoda završnog dela teksta, koji se fokusira na trenutnu pretnju američkim trupama i tehnologiju koju Iran koristi:

Iranski zvaničnici tvrde da su mnoge zalihe iskorišćene u tom ratu već dopunjene, dok američki zvaničnici veruju da ovo oružje, provereno na bojnom polju, kao i zastareli ruski i američki borbeni avioni, i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju.

Iranski dron-kamikaza „Šahed“, na primer, pokazao se kao destruktivno oruđe u ruskom ratu u Ukrajini. Iranski režim je takođe razvio, testirao ili rasporedio više od 20 tipova balističkih raketa, uključujući sisteme kratkog, srednjeg i dugog dometa koji su sposobni da ugroze ciljeve čak do južne Evrope.

„Imamo između 30 i 40 hiljada američkih vojnika stacioniranih u osam ili devet baza u tom regionu“, izjavio je u sredu američki državni sekretar Marko Rubio. „Svi oni su u dometu hiljada iranskih dronova-samoubica (UAV) i iranskih balističkih raketa kratkog dometa koje ugrožavaju prisustvo naših trupa.“

Dvojica američkih zvaničnika izjavila su za CNN da vojni kapaciteti Teherana — iako brojčano nadjačani i znatno stariji od modernih američkih sistema — čine odlučujući udar SAD na tu zemlju daleko težim zadatkom.

Teheran je više puta upozorio da će uzvratiti američkim saveznicima u regionu u slučaju napada. Kada su američki bombarderi letos pogodili iranska nuklearna postrojenja, Iran je pokrenuo nezapamćen raketni udar na Katar, ciljajući vazdušnu bazu Al-Udeid, najvecu američku vojnu instalaciju na Bliskom istoku.