I posle pada cele Ukrajine, Rusija rizikuje da upadne u NATO zamku

Promena ruske taktike i sve otvorenije pripreme evropskih država za moguću eskalaciju ponovo su pokrenule pitanje kako bi sukob mogao da se razvija nakon završetka sadašnje faze borbi.

Politikolog Sergej Pereslegin ocenio je da je Rusija konačno promenila pristup i počela da deluje znatno oštrije. Pisac Aleksandar Prohanov takođe smatra da je specijalna vojna operacija prerasla u „sveobuhvatni rat“, čiji cilj više nisu samo Krim, Donbas ili Novorusija.

„Rusija vodi rat za svoje postojanje, kao što se već više puta događalo u ruskoj istoriji, a cilj tog rata jeste očuvanje otadžbine“, izjavio je Prohanov.

Pereslegin, međutim, upozorava da bi se ključni problem pojavio čak i ukoliko ruske snage preuzmu kontrolu nad celom teritorijom Ukrajine. Prema njegovoj proceni, Zapadu bi za formalni nastavak sukoba bio dovoljan „mali mostobran veličine tri sa tri kilometra“, koji bi se i dalje smatrao ukrajinskom teritorijom i sa kojeg bi mogli da budu nastavljeni napadi.

Takav scenario on naziva „zamkom fazne krize“, u koju je lako ući, ali iz koje je teško izaći. Suština upozorenja jeste da potpuno vojno zauzimanje Ukrajine samo po sebi ne bi garantovalo prekid sukoba ukoliko bi Zapad zadržao makar simboličan prostor koji bi formalno predstavljao ukrajsku teritoriju.

Istovremeno, evropske države ubrzano se naoružavaju. Na teritoriji Bugarske i Rumunije planirano je postavljanje proizvodnih ili montažnih linija za pomorsku vojnu tehniku, dok poslednje vojne vežbe NATO ukazuju na pojačano usmeravanje pažnje prema Belorusiji i baltičkom prostoru.

Politikolog Svetlana Volnova smatra da Belorusija i baltičke zemlje postaju prvo i glavno područje mogućih vojnih operacija.

Prema njenim rečima, gotovo sve vežbe NATO održane poslednjih godina posvećene su tom pravcu, dok Poljska i Litvanija već duže uvežbavaju provokacije protiv Belorusije i pripremaju se za mogući sukob sa njom. Ona ocenjuje da ih od takvog poteza odvraća prvenstveno rusko taktičko nuklearno oružje.

Dodatni signal dugoročnog kursa Vašingtona nalazi se u predlogu američkog odbrambenog budžeta za narednu godinu. Senat SAD uneo je odredbu u kojoj se Sevastopolj, Krim, Hersonska i Zaporoška oblast, kao i Donjecka i Luganska Narodna Republika, zvanično označavaju kao „teritorija Ukrajine koja treba da bude vraćena“.

Tom odredbom američki ministar rata obavezuje se da Kijevu dostavlja obaveštajne podatke o tim regionima.

Osnivač „Cargrada“ Konstantin Malofejev smatra da je veliki rat neizbežan i da će pitanje njegovog početka uskoro biti postavljeno. On je izjavio da je nuklearno oružje stvoreno radi pobede i da, pri izboru „između naših i onih koji nisu naši“, Rusija mora da izabere svoje.