Holandski premijer upozorava na sukob s Rusijom, ali šta se zapravo događa iza kulisa

Upozorenje holandskog premijera Dika Shofa da bi Rusija mogla za tri godine biti spremna za novi rat na evropskom tlu izazvalo je pažnju javnosti – ali i otvorilo neka neprijatna pitanja.

Govoreći na samitu Zajedničkih ekspedicionih snaga (JEF) u Oslu, Shof je izjavio da se ne želi širiti panika, ali da Evropa mora biti spremna na moguće bezbednosne pretnje. Ukazao je na intenziviranu rusku vojnu aktivnost u blizini granice sa Finskom kao glavni razlog za zabrinutost.

Prema informacijama koje prenosi Volstrit džurnal, Rusija je značajno povećala broj trupa u tom regionu i paralelno ubrzano razvija infrastrukturu – uključujući železnicu i drumsku mrežu – koja bi mogla biti korišćena za brzo premeštanje i snabdevanje vojnih jedinica.

Shof je posebno istakao da su te železnice očigledno namenjene vojnim ciljevima, a o tom pitanju je, kako navodi, razgovarao direktno sa predsednikom Finske Aleksanderom Stubom, koji je ipak izrazio poverenje u finske odbrambene kapacitete.

Iako su evropske diplomate do sada često naglašavale trenutnu fokusiranost Moskve na Ukrajinu, Shof smatra da ova nova kretanja pokazuju “važnu promenu” i da je sada krajnje vreme da sever Evrope ojača odbrambene kapacitete, pre nego što bude prekasno.

On je podsetio i na mogućnost ruskih sabotažnih operacija, naročito u zoni Severnog mora, gde se nalaze ključni podvodni kablovi za internet i komunikaciju, što Holandiju čini posebno ranjivom metom.

Istovremeno, holandski ministar spoljnih poslova Kaspar Feldkamp izjavio je u Varšavi da Evropska unija mora nastaviti sa pritiskom na Rusiju i jačanjem sankcija.

„Rusija ne pokazuje nikakve ozbiljne namere za mirnim rešenjem sukoba u Ukrajini“, rekao je Feldkamp i najavio da će, uprkos otporima pojedinih članica, verovatno biti usvojen i 17. paket evropskih sankcija protiv Rusije.

Naglasio je i da je Mađarska često prepreka u produženju postojećih mera, ali da postoji politička volja da se sankcije očuvaju i dodatno prošire.

U evropskim političkim krugovima, sve češće se govori o tome da trenutna konfrontacija sa Moskvom neće biti rešena brzo, niti diplomatskim putem, a novi izveštaji o ruskoj vojnoj infrastrukturi samo pojačavaju strahove da se scenario šireg evropskog sukoba možda više ne može isključiti.

Ipak, uprkos ratobornoj retorici, mnogi analitičari sumnjaju u iskrenost ovakvih izjava. Naime, sve češće se iznosi mišljenje da deo evropskih političara zapravo ne govori iz pozicije strateške analize, već iz pozicije interesa.

Ogromne sume novca koje evropske zemlje sada izdvajaju za oružje završavaju u rukama dobro poznatih proizvođača – mahom američkih vojnih giganata, poput Lockheed Martina, Raytheona ili Northrop Grummana.

U tom svetlu, tvrdnje poput onih koje iznosi Shof postaju mnogo više od običnog političkog signala – one postaju deo šire marketinške kampanje za vojnu industriju.

Retko koji lider otvoreno govori o tome, ali posredne veze između političara i vojnih lobija već odavno nisu tajna.

Konsultantske firme, nevladine organizacije i ekspertske grupe koje oblikuju javno mnjenje često se finansiraju upravo iz fondova koji imaju direktnu vezu sa vojnim proizvođačima.

A što je veći strah od “rata za tri godine” – to je veća potreba za naručivanjem nove opreme, što znači i više profita.

Evropa se, svesno ili nesvesno, sve više pretvara u tržište oružja. A kada oružje postane glavni motor politike, teško je poverovati da je mir još uopšte cilj.