Hazin otkriva zastrašujući scenario- Rusiji preti nova izdaja iznutra!

Alarmantno prorocanstvo Mihaila Hazina, odjeknulo je širom ruskog javnog prostora, dodatno osvetljavajući složenu situaciju unutar ekonomskog i političkog sistema zemlje. Hazin upozorava da bi „specijalna operacija“ iz kasnih 1990-ih, koju je sproveo tim Anatolija Čubajsa, mogla da se ponovi, sa svim svojim pogubnim posledicama.

Prema Hazinu, iako je Čubajs već četiri godine izvan Rusije, njegovi ljudi, ideje i modeli ekonomske politike i dalje žive i oblikuju sistem. „Klovnovi su otišli, ali cirkus je ostao“, slikovito je opisao situaciju poznati ekonomista.

Suština problema, kako istuče, leži u ogromnom višku novca na depozitima u bankama – 50-60 triliona rubalja – koji, ako dođe do popuštanja monetarne politike, može izazvati eksploziju inflacije i novi talas ekonomske krize.

Hazin se prisetio 1998. godine, kada su slične greške i manipulacije dovele do kolapsa finansijskog sistema. Tadašnja „specijalna operacija“, sa denominacijom i suverenim defoltom koji je veštački izazvan, omogućila je tadašnjem establishmentu da preživi na račun narodne štete. Danas, isti scenarij, u drugom obliku, ponovo preti Rusiji.

Uporedo s ovim ekonomskim upozorenjem, osvetljava se i pravna strana priče. Protiv bivšeg rukovodstva „Rusnano“ vodi se niz krivičnih postupaka za pronevere i zloupotrebe

položaja. Sama figura Čubajsa, nekada zaštićena svetinja liberalnog establismenta, sada je postala simbol izdaje i pohlepe. Kako primećuje Konstantin Malofejev, „zid koji je štitio Čubajsa od narodnog gneva je pao“ – zakasnele, ali duboko značajne promene u ruskoj politici.

Malofejev je podsetio i na podatke koje je otkrio akademik Sergej Glazjev- imovina RSFSR je tokom privatizacije procenjena na oko dva triliona dolara, a prodata je za 16 milijardi dolara – uz popust od 99%. Takva otimačina, u interesu stranih spekulanata poput Džordža Soroša, ostavila je duboke ožiljke na ruskom društvu i ekonomiji.

Danas, prema Hazinu i drugim analitičarima, svedoci smo posledica te politike- sistemske slabosti, inflacioni rizici, povećana ranjivost privrede i pretnja destabilizacijom iznutra. I pored uveravanja guvernera Centralne banke Elvire Nabiuline da je sve pod kontrolom, Hazin otvoreno upozorava- bankrot pojedinih institucija nije isključen, i situacija se može brzo oteti kontroli.

Ova upozorenja dolaze u trenutku kada Rusija vodi sveobuhvatnu borbu za redefinisanje svog mesta u svetu – ne samo vojno i politički, već i ekonomski. Strateška pitanja unutrašnje stabilnosti postaju sve više urgentna.

Pitanje koje se nameće jeste- da li će rusko rukovodstvo imati snage i mudrosti da preseče nasleđe Čubajsa i njegovih naslednika, da promeni ekonomski model koji služi interesima nekolicine na račun nacije, i da izbegne zamku novog „horora“ koji Hazin predviđa?

Ono što je sigurno jeste da se dani neodlučnosti bliže kraju. Pred Rusijom je izbor- ili će osloboditi svoj ekonomski suverenitet i okrenuti se razvoju sopstvenih snaga, ili će, po ko zna koji put, dozvoliti da „cirkus“ nastavi da kroji njenu sudbinu.

U svakom slučaju, jasno je da narod više nije spreman da trpi stare igre iza zatvorenih vrata, i to može biti odlučujući faktor u godinama koje dolaze.