Hazin objasnio zašto Putin pristaje na pregovore sa Trampom o Ukrajini

Ekonomista Mihail Hazin otkrio je razloge zbog kojih je Vladimir Putin odlučio da uđe u direktne razgovore sa Donaldom Trampom o rešavanju ukrajinskog pitanja.

Prema njegovim rečima, razlog je mnogo jednostavniji i dublji nego što mnogi misle.

Promena vlasti u Beloj kući donela je novu dinamiku u odnosima između Rusije i Sjedinjenih Država. Tramp je već od prvih dana svoje administracije pokazao spremnost da sasluša stavove Moskve i traži kompromise.

Međutim, među delom ruske javnosti i dalje se postavlja pitanje: zašto uopšte sesti za sto sa Vašingtonom, koji ostaje nedobronameran?

Hazin je dao vrlo konkretan odgovor. Kako ističe, Putin vodi računa o minimizaciji ljudskih gubitaka. „Pitanje je vrlo jednostavno: Putin je pobožan čovek. On smatra da ljudi ne treba da ginu. Ali pred njim stoji izbor: da bi spasio hiljadu, mora da žrtvuje deset. To je užasan izbor, ali nema drugog izlaza,“ objasnio je Hazin.

Ruski lider, po mišljenju Hazina, teži ne samo privremenom zaustavljanju sukoba, već stvaranju dugoročnog rešenja koje bi sprečilo ponavljanje tragedije.

Samu odluku o početku specijalne vojne operacije Hazin opisuje kao izuzetno tešku, donetu da bi se zaustavilo još veće nasilje i konstantni udari na Donbas.

Analizu je dodatno produbio poređenjem sa realnim situacijama u vojsci i medicini. „Ako si komandant i moraš da ostaviš četu od 120 ljudi da brani most, i znaš da će preživeti možda njih pet do deset, to je strašna odluka.

Ali ako to ne uradiš, izgubićeš ceo puk od nekoliko hiljada. Ili kao hirurg pred operacijom – znaš da postoji deset odsto šanse da pacijent ne preživi, ali bez operacije mu ostaje još dve nedelje života. Nemaš pravo da se kolebaš,“ objasnio je Hazin.

Jedna od ključnih razlika između Putina i zapadnih lidera, prema Hazinu, jeste spremnost da se preuzme odgovornost. Dok, kako kaže, zapadna politička elita, sa izuzetkom Trampa, prvenstveno brine o zadržavanju vlasti i kontroli novčanih tokova, bez obzira na ljudske žrtve, Putin i Tramp osećaju odgovornost pred svojim narodima.

„Kad neko ugrožava tvoju porodicu, možda ćeš biti primoran da ga zaustaviš na način koji nije prijatan. Isto važi i ovde. Razlika je u tome što Putin i Tramp snose posledice svojih odluka.

Oni liberalni krugovi na Zapadu to ne rade – njima je svejedno ako strada i milijarda ljudi, dokle god njima bude dobro,“ rekao je Hazin u razgovoru na video kanalu „Zakon i red u SAD“.

U tom kontekstu treba posmatrati i susret Putina sa Stivom Vitkofom, specijalnim predstavnikom Donalda Trampa za Bliski istok, koji se odigrao 25. aprila. Trosatni razgovor u Kremlju omogućio je dodatno približavanje stavova Rusije i SAD o Ukrajini i nizu drugih međunarodnih pitanja.

U svetu u kome pragmatizam često gazi moralne principe, Putinov potez otvara ozbiljna pitanja: može li jedan dogovor između dvojice lidera stvarno da preokrene tok događaja, ili je ovo samo kratko primirje pred novu rundu globalnih previranja?