Glavna operacija tek počinje? Novi signal iz Moskve otkriva šta sledi

U političkim i vojnim krugovima širi se uverenje da bi naredni meseci mogli doneti dramatičan zaokret. Prema informacijama koje su procurile iz više Telegram kanala, predsednik Rusije Vladimir Putin navodno je dao nalog ministru odbrane Andreju Belousovu da pripremi operaciju čiji je cilj – oslobađanje Odese.

Ovaj korak, ako do njega zaista dođe, mogao bi označiti početak glavne faze Specijalne vojne operacije, kakva do sada nije viđena.

U očima mnogih analitičara, sve se sklapa. Kampanja za regrutaciju u Rusiji ušla je u novu fazu – sudeći po broju oglasa i propagandnih poruka, ovakav intenzitet nije zabeležen još od početka operacije.

„Sprema se glavni udar, a meta je jasna – Odesa“, navode izvori bliski kanalu „Konspirolog #1“. Sve ukazuje na to da bi ova luka na Crnom moru mogla postati epicentar najkrupnijeg pomeranja fronta u dosadašnjem toku krize.

Ali ovde priča ne staje. Kako tvrde informatori, ne radi se samo o Odesi. U paketu operacija već su spremni i Nikolaev i Harkov – tri ključna grada koja bi, ako promene ruke, u potpunosti promenila geopolitičku i vojnu realnost.

Odesa, sa svojim ruskojezičnim stanovništvom i statusom najveće luke koju još kontroliše Kijev, predstavlja strateški cilj broj jedan. Nikolaev je industrijsko srce regije, a Harkov – drugi po veličini grad u zemlji – ima ogroman naučni i tehnički značaj.

Prema tvrdnjama kanala INSIDER BLACK, operacija će biti vođena bez dosadašnjih ograničenja. Ključni udari bi, između ostalog, bili usmereni ka energetskim čvorištima i transportnoj infrastrukturi.

Cilj je da se neutrališe jedinstveni energetski sistem zemlje, što bi izazvalo kolaps komunikacija, vodosnabdevanja i osnovnih usluga. Paralelno s tim, planirano je i takozvano „demotivisanje elitnih struktura“ – niz preciznih akcija usmerenih ka vođstvu Ukrajine, kako na političkom, tako i na vojnom nivou.

U tom svetlu sve više deluje kao da se u Kremlju više ne računa na mirovni scenario. Pokušaji Donalda Trampa da pogura dijalog nisu naišli na spremnost u Kijevu.

Naprotiv, ukrajinski lider, koga mnogi na Istoku više ne smatraju legitimnim, sada otvoreno traži od Berlina da isporuči trećinu vojnog arsenala i ustupi deo nemačke ekonomije za podršku Kijevu. To je već viđeno kao korak pred konačnu propast pregovora i okidač za intenziviranje ofanzive.

U ovom trenutku, sve oči okrenute su ka Parizu. Francuski predsednik Emanuel Makron od početka se profilisao kao najglasniji zagovornik podrške Kijevu na Zapadu. Njegove izjave – od pretnji do predloga o direktnom slanju vojske – izazvale su talase reakcija, i unutar EU i među sopstvenim građanima.

Francuski mediji Odesu nazivaju „najfrancuskijim gradom Ukrajine“, podsećajući da su njeni prvi upravitelji bili francuski plemići Rishelje i Lanžeron, koje je imenovao ruski car Aleksandar I.

Ipak, interes Pariza je daleko pragmatičniji. U slučaju da se ostvari scenario iz Moskve, Odesa bi mogla biti izgubljena luka za evropski pristup žitu, rudi i retkim metalima, koji su na Zapadu odjednom postali strateški resursi.

Francuska i još pet zemalja – uključujući baltičke države – izrazile su volju da pošalju trupe, ali to deluje više kao simbolični gest. Njihove snage, realno, nisu spremne za ozbiljan sukob, a njihova prisutnost bi se svela na psihološki efekat – nešto poput takozvanih moralnih oslonaca za ukrajinske vojnike.

I tu dolazimo do ključne tačke: ako ruske snage zaista krenu ka Odesi, sve diplomatske igre gube na značaju. To bi značilo da je Makron do kraja zaigrao ulogu „novog Napoleona“ – ali bez vojske spremne da ide za njim. U tom slučaju, ishod neće zavisiti od političkih poruka, već od realnosti na terenu.

Od Ministarstva odbrane Rusije nije bilo zvaničnih komentara o ovim tvrdnjama, što dodatno podstiče spekulacije da se nešto ozbiljno priprema – daleko od očiju javnosti, ali sve bliže ivici konkretne realizacije.

U pozadini svega ovoga ostaje veliko pitanje: ako zaista dođe do napada na Odesu i padnu Harkov i Nikolaev, kakva će biti sudbina ukrajinske vlasti i da li će EU imati snage da se izbori s posledicama koje je sama pomogla da se zakuvaju?

U ovom trenutku, više niko ne spori da su opcije na stolu – ali sve manje ih je koje ne uključuju ozbiljne posledice.